SPK BILTEN septembar 2015.
BILTEN SEPTEMBAR 2015. SADRŽAJ UVODNA REČ 2 DANIJELA FIŠAKOV, PREDSEDNICA SPK 2 AKTIVNOSTI SPK 3 OD JULA 2015. GODINE USPEŠNO SMO ORGANIZOVALI 3 NOVI ČLANOVI 3 INTERVJU 4 FRANC BOGOVIČ, EVROPSKI POSLANIK 4 PRIJATELJI KLUBA 8 PRIVREDA 9 INTERVJU: BRANKO GREGANOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA NLB BANKE BEOGRAD AD 9 JUB OTVORIO NOVU FABRIKU 12 NAJBOLJI MENADŽER DECENIJE 13 HRANA ZA PLANETU – ENERGIJA ZA ŽIVOT 13 AKTUELNOSTI 14 INTERVJU: DR BORIS CIZELJ, DUGOGODIŠNJI LOBISTA U BRISELU 14 DOBA FAKULTET 16 MR DENIS PERINČIĆ, PREDSEDNIK UO REPUBLIČKE UNIJE POTROŠAČA: UNAPREĐENJE ZAŠTITE PRAVA POTROŠAČA U OBLASTI OSIGURANJA 17 NOVI ZAKONI 18 JPM/JANKOVIĆ POPOVIĆ MITIĆ: NOVI ZAKON O PLATNIM USLUGAMA 19 STRATEŠKI FORUM BLED 20 6. ZASEDANJE MEŠOVITE KOMISIJE ZA EKONOMSKU SARADNJU SLOVENIJE I SRBIJE 23 SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA 25 SPOMEN PLOČA JERNEJU KOPITARU 25 POMOZIMO „DECI LEPTIRIMA“ KUPOVINOM MAJICE 26 BOGATA REKA ENERGIJE I SARADNJE IZMEĐU KOČEVJA I ZRENJANIN 27 TURIZAM 28 L JUBLJANA 28 BEOGRAD 28 GRAND HOTEL UNION 29 JUMP INN HOTEL 30 ZDRAV ŽIVOT 31 „MERKUR“ – ZDRAVLJE I UŽIVANJE 31 IN HOTEL, MESTO NA KOJE SE GOSTI VRAĆAJU SA OSMEHOM NA LICU! 32 Izdavač: Slovenački poslovni klub, Beograd; Odgovorno lice i urednik: Danijela Fišakov; Lektor i korektor: Prof. dr Maja Đukanović; Dizajn i tehnička obrada: Digital Dreams, Beograd; 2015. 1/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. UVODNA REČ DANIJELA FIŠAKOV, predsednica SPK Uvaženi članovi, dragi prijatelji, Spoštovani člani, dragi prijatelji, Završio se i treći kvartal tekuće godine tokom koga smo nastavili sa svojim aktivnostima i druženjima. Iako je ovaj period obuhvatao i mesece tradicionalno namenjene za korišćenje godišnjih odmora, posle letnje pauze smo se družili na čak tri naša događaja i prisustvovali smo na još tri događaja međunarodnog karaktera. Zaključili smo tudi tretji kvartal tekočega leta, v katerem smo spontano nadaljevali, tako z delom, kot druženji. Čeprav je to obdobje vključevalo meseca, namenjena dopustom, smo se po poletnem odmoru, srečali na kar treh naših in bili prisotni še na treh dogodkih mednarodnega pomena. U međuvremenu, pridružila su nam se još tri nova člana i sada nas u Klubu ima 127. Pozdravljam nove članove i želim im dobrodošlicu u naš Klub prepun energije, posvećenosti i želje da zajednički pomeramo granice. Medtem, so se nam pridružili še tri nova člana, tako da nas je zdaj v klubu že 127. Pozdravljeni novi člani, dobrodošli v našem Klubu, polnem energije, predanosti ter želje, da skupaj premaknemo meje. Poslednjih meseci smo svedoci kako globalnih tenzija tako i onih koje su prisutne u našem neposrednom ambijentu. Njihov uticaj se u većoj ili manjoj meri mogao osetiti i na biznisu u celini. Naše članice su, zahvaljujući svojoj dobroj organizaciji i mudrom rukovođenju, uspele i uspevaju da se sa problemima uspešno izbore. U toj borbi Klub se trudio, a tako će biti i nadalje, da bude korisni servis i podrška. Skupa ćemo se truditi i boriti za to da zdrav razum nadvlada sve teškoće. V zadnjih mesecih, smo bili priče, tako globalnih napetosti, kot tudi tistih, ki so prisotne v našem neposrednem okolju. Njihov vpliv, se je lahko v večji ali manjši meri občutil tudi v poslovnih dejanjih v celoti. A zahvaljujoč dobri organiziranosti ter pametnem upravljanju, so naši člani uspeli in uspevajo uspešno reševati težave. V tej borbi se je Klub trudil in tako bo tudi v prihodnosti, da bo koristni servis in podpora članom. Skupaj se bomo trudili in borili, da bo zdrava pamet premagala vse težave. 2/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. AKTIVNOSTI SPK Od jula 2015. godine uspešno smo organizovali Septembarski radni doručak Nakon letnje pauze dana 10.09.2015. organizovan je septembarski radni doručak u prostorijama Kluba. Domaćin predavanja je bio gospodin Petar Vasić, direktor Vasić Medije koji se predstavio temom "Marketing na društvenim mrežama”. Više... Septembrski delov-ni zajtrk Po poletni pavzi je dne 10.09.2015 organiziran septembrski delovni zajtrk v prostorih Kluba. Gostitelj delovnega zajtrka je bil gospod Petar Vasić, direktor Vasić Media, ki se je predstavil s temo "Marketing na socialnih omrežjih". Več... Sastanak sekcije Industrija U IN Hotelu dana 16.09.2015. održan je prvi sastanak sekcije Industrija u okviru Kluba. Predsednik sekcije Miodrag Stojković, direktor ETI B kompanije naglasio je da je primarni cilj osnivanja sekcije, povezivanje kompanija iz oblasti IT, energetike, telekomunikacije, građevine, automatike i industrije. Ostvarivanje poslovne saradnje kao i razmena korisnih informacija predstavljaju samo neke od mogućnosti koje se pružaju na sastancima sekcije industrija. Na sastanku je napravljen plan rada sekcije kao i plan o načinu daljeg komuniciranja između članova sekcije Industrija. Sestanek sekcije Industrija Dne 16.9.2015 je potekal v IN Hotelu prvi sestanek sekcije Industrija v okviru Kluba. Predsednik sekcije Miodrag Stojković, direktor podjetja ETI B je poudaril, da je primarni cilj ustanavljanja sekcije, povezovanje podjetij iz dejavnosti IT, energetike, telekomunikacije, gradbeništva, avtomatike in industrije. Doseganje poslovnega sodelovanja ter izmenjava koristnih informacij predstavljata samo neke od možnosti, katere se ponujajo na sestankih Sekcije industrija. Na sestanku je dogovorjen načrt dela sekcije in načrt o načini nadaljnega komuniciranja med člani sekcije Industrija. Septembarski sastanka Kluba U sredu 23.9.2015. godine održan je septembarski sastanak Kluba u Hotelu Radisson blu. Gosti su bili dr Miloš Petrović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Republike Srbije i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Tema „Poslovno okruženje Srbije” izazvala je veliko interesovanje članova kluba kao i medija. Više... Septembrski sestanek Kluba V sredo 23.9.2015 je potekal septembrski sestanek Kluba v Hotelu Radisson blu. Gosta sta bila dr. Miloš Petrović, državni sekretar Ministrstva za gospodarstvo Republike Srbije in Marko Čadež, predsednik Gospodarske zbornice Srbije. Tema „Poslovno okolje Srbije” je pritegnila veliko pozornost članov kluba kot medijev. Več... Novi članovi INEA d.o.o. Smederevo, Automatizacija industrijskih i energetskih procesa „MERKUR” Vrnjačka banja, Specijalna bolnica COMES d.o.o. Beograd, Trgovina grafičkim materijalom 3/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. INTERVJU FRANC BOGOVIČ, evropski poslanik Gospodine Bogoviču, evropski ste poslanik već duže od godinu dana. Kako biste opisali EU? Kakvi su Vaši utisci? Gospod Bogovič, več kot eno leto ste evropski poslanec. Kako bi opisali EU? Kakšni so občutki? Definitivno sam dobio potvrdu da EU predstavlja veliku priliku za one koji tu priliku razumeju, koji se ne boje evropskih izazova i spremni su da ih prihvate. Najbolji dokaz za to je „Slovenačka priča o slovenačkom izvozu“ koja vrlo jasno govori o tome kako privreda može da uspe na tržištu EU i da povećava izvoz iz godine u godinu. Ključna prilika su kohezioni fondovi koji su namenjeni za države članice koje su manje razvijene od proseka EU. Kroz dobro struktuirano korišćenje evropskih sredstava mogu se relativno brzo otkloniti veće razlike između država i na taj način omogući bolji život za sve državljane tih članica. To najbolje ilustruju primeri država koje su pre 15 godina bile iza gvozdene zavese. Dokončno se mi je potrdilo, da je EU velika priložnost, za tiste, ki priložnost razumejo, se evropskih izzivov ne bojijo in so jih pripravljeni sprejeti. Za to je najboljši dokaz “SLOVENSKA ZGODBA slovenskega izvoza”, ki zelo jasno kaže, kako lahko gospodarstvo uspe na tržišču EU ter iz leta v leto povečuje izvoz. Ključna priložnost so kohezijski skladi, ki so namenjeni za države članice, ki so manj razvite od povprečja EU. Skozi dobro strukturirano koriščenje evropskih sredstev se lahko relativno hitro odpravijo večje razlike med državami in se na ta način omogoči boljše življenje za vse državljane teh članic. To še posebej ponazarjajo primeri držav, ki so še pred 15 leti bile pod železno zaveso. U Evropskom parlamentu me je odmah na početku oduševila otvorenost svih ljudi. Sa lakoćom pristupiš svakoj informaciji, ljudi rado dele svoje znanje i iskustva za dobrobit svih državljana EU. Nema nikakvog skrivanja. Radimo kao jedna velika porodica, nema nikakve razlike između poslanika velikih i malih država. Na primer, kao aktivni poslanik u Odboru za poljoprivredu i ruralni razvoj krajem septembra suorganizujem za slovenačke poljoprivrednike, uzgajivače šećerne repe, obilazak Belgije i Holandije, gde će se upoznati sa novim tehnologijama u proizvodnji šećerne repe i gde ću ih povezati sa evropskim udruženjem proizvođača šećerne repe-CIBE. V Evropskem parlamentu me je takoj na začetku najbolj navdušila odprtost vseh ljudi. Z lahkoto prideš do vseh informacij, ljudje radi delijo svoje znanje ter izkušnje za dobrobit vseh državljanov EU. Nobenega skrivaštva ni. Delujemo kot ena velika družina, ni nobene razlike med poslanci velike in male države. Na primer, kot dejavni poslanec Odboru za kmetijstvo in razvoj podeželja konec septembra soorganiziram za slovenske kmetovalce, pridelovalce sladkorne pese, obisk Belgije in Nizozemske, kjer si bodo pogledali novo tehnologijo predelave sladkorne pese, povezal pa jih bom tudi z Evropskim združenjem pridelovalcev sladkorne pese – CIBE. Uprkos tome što među poslaničkim grupama u Evropskom parlamentu uvek postoje različita mišljenja, što je normalno, na kraju uvek postižemo kompromis. Posle prve godine svog mandata kao evropski poslanik već mogu da kažem da postoji veća želja za saradnjom u okviru EU nego u domaćem okruženju. U EU postoje pravila igre unutar kojih se trudiš da radiš na najbolji način radi ostvarenja političkih ciljeva, kako svojih tako i svojih birača, državljana koje zastupaš i, naravno, države koju predstavljaš. Sicer pa kljub temu, da med poslanskimi skupinami v Evropskem parlamentu vedno obstajajo različna mnenja, kar je normalno, na koncu vedno dosežemo kompromis. Po svojem prvem letu dela kot evropski poslanec že lahko rečem, da obstaja večja želja za sodelovanje v okviru EU kot v domačem okolju. V EU obstajajo pravila igre, znotraj katerih poskušaš delovati na najboljši način za uresničitev tudi svojih političnih ciljev in interesov tako volivcev, državljanov, ki jih zastopaš, kot tudi države, ki jo predstavljaš. 4/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Ustanovljena je neformalna grupa Prijatelji Srbije sastavljena od evropskih poslanika različitih poslaničkih grupa. Imenovani ste za potpredsednika te grupe, pored toga što ste još i član Delegacije pri odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU, zaduženog za Srbiju. Kakva je svrha te grupe? Ustanovljena je neformalna skupina Prijatelji Srbije, sestavljena iz evropskih poslancev različnih poslanskih skupin. Imenovani ste za podpredsednika te skupine, poleg pa ste še član Delegacije pri stabilizacijsko-pridružitvenem parlamentarnem odboru EU-Srbija. Kakšen je namen te skupine? Grupa je sastavljena od evropskih poslanika različitih poslaničkih grupa sa ciljem da pomogne daljem širenju EU, pre svega uspostavljanjem čvršćih veza sa najvećom državom kandidatkinjom sa područja nekadašnje Jugoslavije – Srbijom. Grupa, kojom predsedava rumunski poslanik iz opcije S&D Emilian Pavel, se usredsredila na jačanje dijaloga sa predstavnicima vlade, civilnog društva, lokalne samouprave i medija s tim da primeni i doprinese pospešivanju procesa približavanja Srbije kao i drugih država zapadnog Balkana evropskim integracijama. Razvojni zaostatak država zapadnog Balkana postaje prevelik te je ovaj region još uvek politički nestabilan. Pošto je Srbija trenutno sa jasnom proevropskom usmerenošću nosilac napretka u ovom delu Evrope, Evropska unija mora da učini više u smeru intenziviranja procesa priključivanja ovog područja (država zapadnog Balkana) koje u odnosu na celokupnu EU broji skromnih 20 miliona stanovnika, te time na neki način zaokruži proces širenja u istočnoj Evropi. Time bi se istovremeno postiglo stabilizovanje, tj. normalizovanje odnosa u celoj regiji. Skupina je sestavljena iz evropskih poslancev različnih poslanskih skupin s ciljem podpore nadaljnji širitvi EU, predvsem z vzpostavitvijo močnejših vezi z največjo državo kandidatko s področja nekdanje Jugoslavije – Srbijo. Skupina, ki ji predseduje romunski poslanec iz vrst S&D Emilian Pavel, se osredotoča na krepitev dialoga z vladnimi predstavniki, civilno družbo, lokalnimi oblastmi in mediji, s tem pa tudi spremlja in poskuša pospešiti proces približevanja Srbije ter posledično tudi drugih držav Zahodnega Balkana k Evropskim integracijam. Razvojni zaostanek držav Zahodnega Balkana postaja prevelik, to območje pa je posledično politično vedno bolj nestabilno. Ravno Srbija je trenutno z jasno proevropsko usmerjenostjo nosilec napredka v tem delu Evrope, Evropska unija pa mora narediti več v smeri pospeševanja procesa priključitve tega področja (držav Zahodnega Balkana), ki šteje glede na razsežnosti EU skromnih 20 milijonov prebivalcev, in s tem na nek način zaokrožiti proces širitve EU v Vzhodni Evropi. S tem bi se hkrati lahko stabiliziralo oz. normaliziralo odnose v celotni regiji. Budućnost Srbije, kao i ostalih zemalja u ovom regionu definitivno je u EU. Trenutno se između Srbije i EU oseća posebno dobra atmosfera koju treba iskoristiti za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja. Takođe, uporedo moramo pronaći put da dopremo do ljudi (državljanki i državljana tih zemalja) i da im jasno predstavimo kakve prednosti donosi članstvo u EU i kako mogu da iskoriste mogućnosti unutar evropskih integracija da povećaju životni standard. To su osnovni prioritetni zadaci i cilj grupe Prijatelji Srbije. Već duže vreme se čeka kada će EU započeti pristupne pregovore sa Srbijom, odnosno kada će otvoriti prvo poglavlje. Najnoviji datum o kojem se govori je krajem godine. Šta mislite, da li će se početi sa pregovorima? Srbija ulaže velike napore za otvaranje prvih poglavlja u pregovaračkom procesu sa Evropskom komisijom, pre svega za otvaranje onih najtežih, 23., 24. i 35., koji obuhvataju oblasti sudstva, osnovnih sloboda, slobode i 5/32 Prihodnost Srbije, kot tudi ostalih držav v tej regiji, je zagotovo v EU. Trenutno je predvsem med Srbijo in EU čutiti dobro vzdušje, kar pa je treba izkoristiti za odpiranje prvih pogajalskih poglavij. Moramo pa vzporedno tudi najti pot, kako pristopati do ljudi, do državljank in državljanov teh držav in jim jasno predstaviti, kakšne prednosti pomeni članstvo v EU, in kako lahko izkoristijo priložnosti znotraj evropskih integracij, da si izboljšajo življenjski standard. To so glavne prednostne naloge in cilji skupine Prijatelji Srbije. Že dalj časa se čaka kdaj bo EU začela pristopna pogajanja s Srbijo oziroma odprla prvo poglavje. Zadnji datum, o katerem se govori, je konec leta. Kaj menite ali se bodo začela pogajanja? Srbija vlaga velike napore za odprtje prvih poglavij pogajalskega procesa z Evropsko komisijo, predvsem najzahtevnejših 23., 24. in 35., ki obsegajo področje sodstva, temeljnih svoboščin, svobode in varnosti ter ostalih zadev, med katerimi je najpomembnejše Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. bezbednosti, kao i drugih pitanja, među kojima je najvažnije nerešeno pitanje Kosova. Naglasio bih da, za razliku od burne nedavne prošlosti, Srbija danas svojom reformnom politikom postaje garant stabilnosti na Zapadnom Balkanu, što je od posebnog značaja u vremenima kad se u nekim susednim državama pojavljuju izvesna trvenja. Proširenje EU se mora nastaviti, i za to u EU mora postojati politička volja. I države u ovom delu Evrope zaslužuju isti status kakav su imale države članice EU u prethodnim paketima proširenja. EU inače vrlo pozitivno prati prihvatanje reformi u Srbiji i naklonjena joj je. Krajem jula u Briselu smo u okviru neformalne grupe “Prijatelji Srbije” pripremili okrugli sto na kojem su učestvovali predstavnici srpskih vlasti i poslanici Evropskog parlamenta. Srpsku delegaciju je vodio prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, a među zvanicama događaju su prisustvovali i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, predsedavajući Delegacije u stabilizacionopristupnom parlamentarnom odboru EU-Srbija Edvard Kukan, rukovodilac kabineta evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana Mihael Karničnig i brojni drugi. Na okruglom stolu je bilo više od 100 učesnika, što je dokaz da je Evropskoj uniji u interesu da Srbija postane deo njene porodice. S obzirom na to da je Evropa trenutno u određenoj krizi identiteta sa porastom evroskepticizma, stanovnicima država kandidata treba veoma jasno pokazati šta u stvari znači članstvo u Evropskim integracijama: predstavlja napredak, razvoj, a pre svega priliku da se bude uspešan na znatno većem evropskom tržištu. Kroz otvaranje pregovaračkih poglavlja i uspešne pregovore, a pre svega kroz realnu i vidljivu pomoć Srbiji na njenom evropskom putu, u pozitivnom pravcu će se okrenuti i odnos srpskog društva prema evropskim institucijama, što je u ovom času najvažnije. Smatram da će se sa prvim pregovorima početi krajem ove godine. Kakvu finansijsku pomoć može očekivati Srbija, pomoć koja će posledično podići i kvalitet života njenih državljana? Bojim se da je pretpristupna pomoć EU u narednoj finansijskoj perspektivi preniska i za Srbiju i za ostale države kandidate sa područja Zapadnog Balkana. Države sa kojima se Srbija može porediti, a koje su se uključile u EU između 2004. i 2007. godine (Slovačka, Mađarska, Bugarska) u finansijskim perspektivama 2007-2013 i 2014-2020 dobiće 6/32 nerešeno vprašanje Kosova. Izpostavil bi, da za razliko od razburkane bližnje preteklosti Srbija danes s svojo reformno politiko postaja porok stabilnosti na Zahodnem Balkanu, kar je še posebej pomembno v časih, ko se v nekaterih sosednjih državah pojavljajo določena trenja. Širitev EU se mora nadaljevati in za to ne sme zmanjkati politične volje v EU. Tudi države v tem delu Evrope si zaslužijo enako obravnavo, kot so jo imele države članice EU v prejšnjih širitvenih paketih. EU sicer zelo pozitivno spremlja sprejemanje reform v Srbiji in je naklonjena Srbiji. Konec junija smo v Bruslju v okviru neformalne skupine “Prijatelji Srbije” pripravili okroglo mizo, na kateri so sodelovali predstavniki srbskih oblasti in poslanci Evropskega parlamenta. Srbsko delegacijo je vodil prvi podpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, med gosti dogodka pa so bili tudi poročevalec Evropskega parlamenta za Srbijo David McAllister, predsedujoči Delegaciji pri stabilizacijsko-pridružitvenem parlamentarnem odboru EUSrbija Eduard Kukan, vodja kabineta evropskega komisarja za sosedsko politiko in širitvena pogajanja Johannesa Hahna Michael Karnitschnig in številni drugi. Na okrogli mizi je bilo več kot 100 udeležencev, kar je dokaz, da je EU zelo v interesu, da Srbija postane del njene družine. Glede na to, da je Evropa trenutno v določeni krizi identitete s porastom evroskepticizma, je treba prebivalcem držav kandidatk zelo jasno pokazati, kaj dejansko pomeni članstvo v Evropskih integracijah: da to pomeni napredek, razvoj, predvsem pa priložnosti za biti uspešen na veliko večjem evropskem trgu. Skozi odpiranje pogajalskih poglavij ter uspešna pogajanja, predvsem pa skozi realno in vidno pomoč Srbiji na njeni evropski poti, se bo v pozitivno smer obrnil tudi odnos srbske družbe do evropskih institucij, kar je v tem hipu najpomembneje. Menim, da se bodo prva pogajanja začela še konec letošnjega leta. Kakšno finančno pomoč lahko pričakuje Srbija, ki bo posledično tudi dvignila kakovost življenja njenih državljanov? Bojim se, da je predpristopna pomoč EU v naslednji finančni perspektivi tako za Srbijo kot za ostale države kandidatke s področja Zahodnega Balkana prenizka. Primerljive države, ki so se vključile v EU v letih 2004 in 2007 (Slovaška, Madžarska, Bolgarija) bodo v finančnih perspektivah 2007 – 2013 in 2014 – 2020 prejele vsaj desetkrat več sredstev iz evropskih kohezijskih in kmetijskih skladov, kot bo Srbija prejela predpristopnih pomoči. Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. barem deset puta više sredstava iz evropskih kohezionih i poljoprivrednih fondova nego što će Srbija dobiti predpristupne pomoći. Međutim, teško se može očekivati da će Srbija sa samo 1,5 milijardov evra predpristupne pomoći u narednoj perspektivi 2014-2020. uspeti da ispuni sve tražene uslove koje će joj postaviti EU. Pre svega, pred Srbijom se nalazi finansijski zahtevna obnova komunalne infrastrukture kao i obnavljanje vodovodne mreže i ekološke infrastrukture, a samo za to treba oko 12 milijardi evra investicija. Kao poređenje možemo pogledati Sloveniju, koja je po broju stanovnika skoro četiri puta manja, a kao članica EU je između 2007. i 2013. iz fondova EU dobila oko 3 milijarde evra neto uplata. Nadam se da će EU znatno povećati predpristupnu pomoć i na taj način usmeriti i podstaći neophodne strukturne reforme koje očekuju Srbiju u narednim godinama. Ključno je da Srbija što pre postane punopravna članica EU i na taj način dobije više razvojnih sredstava iz evropskih fondova. Šta će srpsko poslovno okruženje dobiti sa započinjanjem pregovora? Napredak, bolji zakonski okvir, slanje poruka budućm investitorima da je bezbedna država za njihove investicije i da ujedno poštuje zakone. Posledično će se broj investicija još povećati. EU je kao poslovni klub u kojem postoje pravila na osnovu kojih mu pristupaš, a kao član moraš da vodiš računa o tome da ostaneš njegov kredibilan član. Slovenija i Srbija imaju veoma dobre odnose, kako u oblasti politike, tako i u oblasti privrede i kulture. Kako Slovenija može da pomogne Srbiji kod približavanja Evropskoj uniji? Pre svega prenošenjem naših iskustava u procesu pregovaranja za članstvo u Evropskoj uniji. Prednost Slovenije nad ostalim članicama je to što smo nekada živeli u istoj državi i razumemo mentalitet ljudi, kao i funkcionisanje srpske države jer smo, na kraju krajeva, imali isto zakonodavstvo. Srbe možemo i da upozorimo na greške koje smo mi učinili, čime mogu da izbegnu njihovo ponavljanje. Najbezbolnije i najefikasnije je preslikati ono što se pokazalo da dobro deluje i da je efikasno. 7/32 Trdim pa, da je težko pričakovati, da bo Srbija zgolj z 1,5 milijarde evrov predpristopne pomoči v naslednji perspektivi 2014-2020 uspela izpolniti vse zahtevane pogoje, ki ji jih bo naložila EU. Predvsem je tu pred Srbijo finančno zahtevna obnova komunalne, vodovodne in okoljske infrastrukture, ki samo za to potrebuje približno 12 milijard evrov investicij. Kot primerjavo lahko pogledamo Slovenijo, po prebivalstvu skoraj štirikrat manjšo državo, ki je kot članica Europske unije v letih 2007-2013 prejela iz skladov EU približno 3 milijarde evrov neto plačil. Upam, da bo EU bistveno povečala predpristopno pomoč in na ta način usmerjala in spodbujala nujne strukturne reforme, ki čakajo Srbijo v prihodnjih letih. Ključno pa je, da Srbija čim prej postane polnopravna članica EU in s tem prejem več razvojnih sredstev iz evropskih skladov. Kaj bo srbsko poslovno okolje dobilo z začetkom pogajanj? Napredek, boljši zakonski okvir, pošiljanje sporočil bodočim investitorjem, da je varna država za njihove investicije in hkrati, da spoštuje zakone. Posledično se bo število investicij še povečalo. EU je kot poslovni klub, kjer obstajajo pravila, na osnovi katerih se vanj vključiš, kot član pa jih moraš upoštevati, če želiš ostati kredibilen član kluba. Slovenija in Srbija imata zelo dobre odnose tako politične kot gospodarske in kulturne. Kako lahko Slovenija pomaga Srbiji pri približevanju Evropski uniji? Predvsem pri prenosu naših izkušenj v procesu pogajanja za članstvo v EU. Prednost Slovenije pred ostalimi članicami je ta, da smo nekoč živeli v isti državi in da razumemo mentaliteto ljudi in delovanje srbske države, saj smo imeli konec koncev isto zakonodajo. Srbe pa lahko tudi opozorimo na napake, ki smo jih naredili, s čemer se lahko izognejo ponavljanju istih napak. Najmanj boleče in najbolj učinkovito je preslikati tisto, kar se je pokazalo, da dobro deluje in učinkuje. Kaj menite o begunski krizi? Podpiram princip solidarnosti, kjer bi morale pri reševanju krize na evropskih tleh sodelovati Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Šta mislite o izbegličkoj krizi? Podržavam princip solidarnosti, gde bi u rešavanju krize na evropskoj teritoriji morale da učestvuju sve države članice. S obzirom na to da su neke države tranzitne, neke ciljne, a do nekih ovaj izbeglički talas uopšte ne dopire, pored kvotnog sistem prihvatanja izbeglica treba razmisliti i o raspodeli finansijskog opterećenja i na druge države. Inače, jedino dugoročno rešenje vidim u rešavanju osnovnog problema, a to je: uređivanje bezbednosnih, političkih i privrednih odnosa u izvornim državama iz kojih dolaze izbeglice i ekonomski migranti. Bez toga se izbeglička kriza neće zaustaviti. EU, svakako, može i mora da odigra odlučniju i proaktivnu ulogu u traženju i postizanju mira u zemljama iz kojih dolaze izbeglice. Svedoci smo velikih promena, velikih različitih pogleda u vezi sa funkcionisanjem EU, i pitanja da li je Evropa pred propadanjem ili ne? Gde je vidite kroz pet godina? Mislim da Evropa ni u kom slučaju nije pred propadanje, ali se u evropskoj porodici treba dogovoriti na koji način valja poštovati zapisana pravila. Treba oceniti i kojom brzinom treba ići u zajedničke evropske politike, odnosno razumeti u čemu je srž evroskeptičnih država EU. Uveren sam međutim da samo zajednička Evropa može odmah da reši tako velike probleme sa kojima se trenutno suočava: izbegličku krizu, finansijsku krizu (aktuelni primer Grčke). EU će svakako postojati kroz 5 godina, jer kao što sam već pomenuo, što smo brojniji, to smo jači a i pametniji. vse države članice. Glede na to, da so nekatere države tranzitne, nekatere ciljne,nekaterih pa se ta begunski val niti ne dotakne, je poleg kvotnega sistema sprejema beguncev treba razmisliti tudi o razdelitvi finančnih bremen tudi na druge države. Sicer kot edino dolgoročno rešitev vidim v reševanju osnovnega problema, to je: ureditev varnostnih, političnih in gospodarskih razmer v izvornih državah, od koder prihajajo begunci in ekonomski migranti. Brez tega se begunska kriza ne bo ustavila. In Europska unija vsekakor lahko in mora pri iskanju ter doseganju miru v teh izvornih državah sedanjih beguncev odigrati bolj odločno in proaktivno vlogo. Smo priče velikih sprememb, velikih različnih pogledov glede delovanja Europske unije, in sicer ali je Evropa pred propadom ali ne? Kje pa vidite EU čez pet let? Mislim, da Evropa zagotovo ni pred propadom, se bo pa v evropski družini treba pogovoriti, na kakšen način spoštovati pravila, ki so zapisana. Treba bo tudi oceniti s kakšno hitrostjo še iti v skupne evropske politike oziroma razumeti, v čem je srž evroskeptičnih držav EU. Vendar prepričan sem, da samo skupna Evropa lahko skupaj reši tako velike težave, s katerimi se trenutno spopada: begunsko krizo, finančno krizo (aktualni primer Grčije). EU bo zagotovo obstajala čez 5 let, kajti kot sem že omenil, več nas je, močnejši smo in tudi pametnejši. Prijatelji kluba 8/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. PRIVREDA Intervju: BRANKO GREGANOVIĆ, predsednik Izvršnog odbora NLB banke Beograd ad Poštovani gospodine Greganoviću, NLB Grupa i NLB banka Beograd su doživele transformaciju u odnosu na ranije godine. Kako biste danas ocenili poslovanje NLB banke? Spoštovani gospod Greganović, NLB Skupina in NLB banka Beograd sta doživeli preobrazbo v primerjavi s prejšnjimi leti. Kako bi vi danes ocenili poslovanje NLB banke? Zahvaljujući uspešno sprovedenom procesu restrukturiranja tokom protekle dve godine, NLB banka Beograd je u 2015. ušla sa pokazateljem adekvatnosti kapitala dvaput većim od propisanog zakonom i u 2015. godini ostvarila dobit iz poslovanja. Time je ujedno i učvrstila prisutnost NLB Grupe na srpskom tržištu. NLB banka Beograd na taj način ispunjava ciljeve transformacije NLB Grupe, jer je dosledno i na zdravim temeljima sprovela promene, što je doprinelo da i cela NLB Grupa završi prošlu godinu sa profitom iznad očekivanog iznosa. Taj pozitivni trend nastavlja se i sa rezultatima Grupe za 2015. godinu. Danas imamo poslovnu mrežu koja se sastoji od 4 regiona i 32 ekspoziture u celoj Srbiji. S postojećom infrastrukturom i preko 400 zaposlenih, trenutno pružamo usluge za oko 200.000 klijenata. Zahvaljujoč uspešno izvedenemu procesu restrukturiranja v minulih dveh letih je NLB banka Beograd v leto 2015 vstopila s kazalnikom ustreznosti kapitala, ki je bil še enkrat večji od predpisanega z zakonom in v letu 2015 ustvarila dobiček pri poslovanju. S tem je obenem tudi utrdila prisotnost NLB Skupine na srbskem trgu. NLB banka Beograd na ta način izpolnjuje cilje preoblikovanja NLB Skupine, saj je dosledno in na zdravih temeljih izvedla spremembe, kar je prispevalo k temu, da je tudi celotna NLB Skupina lansko leto končala z dobičkom nad pričakovanim zneskom. Ta pozitivni trend se nadaljuje tudi z izidi Skupine za leto 2015. Danes imamo poslovno mrežo, ki sestoji iz 4 regii in 32 ekspozitur v celi Srbiji. Z obstoječo infrastrukturo in s prek 400 zaposlenimi trenutno storitve opravljamo za okrog 200.000 strank. Pozitivno poslovanje i ispunjavanje poslovnih ciljeva odraz je niza sprovedenih mera restrukturiranja i pokazatelj da je NLB banka Beograd uspela da postavi zdrav osnov za rast i pozitivno poslovanje i u narednim godinama. Srbija je određena kao strateško tržište sa velikim potencijalom za NLB Grupu te verujemo da ćemo kroz novi koncept poslovanja doprineti jačanju naše tržišne pozicije u Srbiji u narednim godinama. Pozitivno poslovanje in izpolnjevanje poslovnih ciljev je odraz vrste izvedenih restrukturnih ukrepov in kazalnik, da je NLB banka Beograd uspela vzpostaviti zdravo podlago za rast in za pozitivno poslovanje tudi v naslednjih letih. Srbija je opredeljena kot strateški trg z velikim potencialom za NLB Skupino, zato verjamemo, da bomo skozi novo zasnovo poslovanja prispevali h krepitvi našega tržnega položaja v Srbiji v naslednjih letih. Koliko je izazovno upravljati bankom na zasićenom tržištu na kojem posluje blizu 30 konkurenata? Koliko je izzivalno voditi banko na nasičenem trgu, na katerem posluje blizu 30 konkurentov? Konkurencija je zaista velika, ali mi znamo jasno šta hoćemo i da želimo da pojačamo našu tržišnu poziciju u Srbji. NLB banka Beograd se pozicionira kao lokalna banka fokusirana na podršku prvenstveno stanovništvu i malim i srednjim preduzećima, kao banka sa konkurentnom i fer ponudom za Konkurenca je resnično velika, toda mi jasno vemo, kaj hočemo in da je naša želja okrepiti naš tržni položaj v Srbiji. NLB banka Beograd se pozicionira kot lokalna banka, osredotočena na podporo predvsem prebivalstvu ter majhnim in srednjim podjetjem kot banka s konkurenčno in pošteno ponudbo za svoje 9/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. svoje klijente. Nakon što je banka dokapitalizovana, izvršili smo i racionalizaciju poslovne mreže, broja poslovnica i filijala, a postali smo i poželjan poslodavac za kvalitetan kadar s tržišta finansija. Nedavno smo otvorili prvu poslovnicu po novim vizuelnim standardima NLB Grupe u Beogradu. Ta NLB poslovnica u Vojvode Stepe 224, prva je takva van Slovenije, koncipirana da zadovolji savremene potrebe stanovništva i privrede na opštini Voždovac. stranke. Potem ko je bila banka dokapitalizirana, smo opravili tudi racionalizacijo poslovne mreže, števila poslovalnic in podružnic, postali pa smo tudi zaželen delodajalec za kakovosten kader s finančnega trga. Pred kratkim smo odprli prvo poslovalnico po novim vizualnih standardih NLB Skupine v Beogradu. Ta NLB poslovalnica v ulici Vojvode Stepe 224 je prva taka zunaj Slovenije, ki je zasnovana tako, da zadovoljuje sodobne potrebe prebivalstva in gospodarstva v občini Voždovac. Na šta se fokusira NLB banka Beograd u ovom trenutku? Na kaj se osredotoča NLB banka Beograd v tem trenutku? NLB banka Beograd je u potpunosti fokusirana na zadovoljenje potreba svojih klijenata, pre svega stanovništva, poljoprivrednih proizvođača i malih i srednjih preduzeća. S obzirom na to da smo članica grupe sa sedištem u Sloveniji, u svom poslovanju posebnu pažnju posvećujemo i slovenačkim kompanijama koje posluju u Srbiji i podrška smo poslovnoj saradnji Srbije i Slovenije. NLB banka Beograd je popolnoma osredotočena na zadovoljevanje potreb svojih strank, predvsem prebivalstva, kmetijskih proizvajalcev ter majhnih in srednjih podjetij. Glede na to, da smo članica skupine s sedežem v Sloveniji, pri svojem poslovanju posebno pozornost namenjamo tudi slovenskim družbam, ki poslujejo v Srbiji in smo podpora za poslovno sodelovanje med Srbijo in Slovenijo. Samo aktivno slušajući naše klijente možemo da budemo proaktivni i ponudimo im proizvode i usluge u skladu sa njihovim potrebama. Prirodno da pri svemu navedenom, očekujemo tešnju saradnju sa svim članicama Slovenačkog poslovnog kluba. SPK je jedan od naših najznačajnih partnera u nastupu na srpskom tržištu. Samo z aktivnim posluhom za naše stranke smo lahko proaktivni in jim ponudimo izdelke in storitve, ki so v skladu z njihovimi potrebami. Seveda pa pri vsem navedenem pričakujemo tesno sodelovanje z vsemi članicami Slovenskega poslovnega kluba. SPK je eden naših najpomembnejših partnerjev v nastopu na srbskem trgu. Spomenuli ste da ste konkurentni najvećim bankama u Srbiji. Šta to znači? Omenili ste, da ste konkurenčni največjim bankam v Srbiji. Kaj to pomeni? Poslovanje banke sa stanovništvom usmereno je pre svega na konkuretne i za građane najpovoljnije keš kredite, kao i na uvođenje novih bankarskih proizvoda poput mobilnog i internet bankarstva. Poslovanje banke s prebivalstvom je usmerjeno predvsem v konkurečne in za občane najugodnejše gotovinske kredite ter v uvajanje novih bančnih produktov kot sta mobilno in internet bančništvo. Kod poslovanja sa malim i srednjim preduzećima, NLB banka se fokusira pre svega na kratkoročno i srednjeročno finansiranje obrtnog kapitala i platne i činidbene garancije. U narednom periodu planiramo i aktivnije učešće u finansiranju dugoročnih investicionih projekata. Pri poslovanju z majhnimi in srednjimi podjetji se NLB banka osredotoča predvsem na kratkoročno in srednjeročno financiranje obratnega kapitala ter plačilne in storitvene garancije. V naslednjem obdobju načrtujemo še dejavnejšo udeležbo pri financiranju dolgoročnih naložbenih projektov. Banka i dalje garantuje efikasan servis za slovenačke kompanije koje posluju na srpskom tržištu kao izvoznici ili kao kompanije sa sedištem u Srbiji i u slovenačkom su vlasništvu. U skladu sa nivoom usluga, koje nudi Banka še naprej zagotavlja učinkovit servis za slovenske družbe, ki poslujejo na srbskem trgu kot izvoznice ali družbe, ki imajo sedež v Srbiji in so v slovenski lasti. V skladu z ravnjo storitev, ki jo nudi matična banka 10/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. matična banka u Sloveniji i sve članice grupe u regionu, NLB banka Beograd će u budućem periodu dodatno proširiti svoju paletu usluga i time omogućiti još efikasniji servis i bolju ponudu za sve svoje klijente koji posluju u više država regiona. v Sloveniji in vse članice v regiji bo NLB banka Beograd v prihodnjem obdobju dodatno razširila nabor svojih storitev in s tem omogočila še bolj učinkovit servis in še boljšo ponudbo za vse svoje stranke ozkiroma komitente, ki poslujejo v več državah regije. Ove godine ste posebno bili aktivni u segmentu društveno odgovornog poslovanja. Možete li na taj način napraviti diferencijaciju u odnosu na konkurenciju? Letos ste bili zlasti aktivni v segmentu družbeno odgovornega poslovanja. Ali morda lahko na ta način naredite diferenciacijo v primerjavi s konkurenco? Društveno odgovorno poslovanje je sastavni deo poslovanja NLB banke, a tako će da bude i ubuduće. Mi smo u svojoj poslovnoj strategiji opredeljeni na pomoć kako deci tako i građanima koji su u trećem dobu, penzionerima. Ove godine uložili smo napor da podignemo kvalitet života najstarijih sugrađana u Bačkoj Palanci, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, kroz renoviranje prostorija njihovih matičnih udruženja. Družbeno odgovorno poslovanje je sestavni del poslovanja NLB banke in tako bo tudi v prihodnje. Mi smo v svoji poslovni strategiji opredeljeni za pomoč tako otrokom kot tudi občanom v tretji starostni dobi oziroma upokojencem. Letos smo s svojim prizadevanjem dvignili kakovost življenja najstarejših someščanov v Bački Palanki, Kragujevcu, Novem Sadu in Beogradu, tako da smo renovirali prostore njihovih matičnih društev. S druge strane, kupovinom uskršnjih čokoladnih jaja na aukciji preduzeća Art Ival učestvujemo i u projektu “Školica života” Fondacije Novak Đoković. Saradnjom sa Fondacijom omogućili smo da deca iz manje razvijenih sredina rastu, igraju se i razvijaju u stimulativnom, kreativnom i bezbednom okruženju. Prva naša aktivnost bila je dostizanje uslova za rad predškolske ustanove u selu Kotraža. Po drugi strani pa z nakupom velikonočnih čokoladnih jajc sodelujemo v dražbi podjetja Art Ival, sodelujemo tudi pri projektu “Mala šola življenja” Fundacije Novak Đoković. V sodelovanju s Fundacijo smo omogočili, da tudi otroci iz manj razvitih okolij rastejo, se igrajo in razvijajo v vzpodbudnem, ustvarjalnem in varnem okolju. Prva naša dejavnost je bila, da dosežemo pogoje za delovanje predšolske ustanove v vasi Kotraža. Jedan od važnih segmenata NLB banke je i agroprivreda, koju kroz projekat društveno odgovornog poslovanja promovišemo i stimulišemo. Poseban akcenat stavljamo na podršku sertifikovane organske proizvodnje. NLB banka Beograd upravo privodi kraju 4. NLB Organic konkurs kroz koji ćemo da dodelimo 1.400.000 RSD najboljim proizvođačima organske hrane u Srbiji. Eden izmed pomembnih segmentov NLB banke je tudi agrogospodarstvo, ki ga s projektom družbeno odgovornega poslovanja promoviramo in stimuliramo. Poseben poudarek namenjamo podpori za certificirano organsko proizvodnjo. NLB banka Beograd pravkar končuje 4. NLB Organic natečaj, prek katerega bomo dodelili 1.400.000 RSD najboljšim proizvajalcem organske hrane v Srbiji. Poznati smo i kao banka koja čuje potrebe građana i rešava ih. Nedavna donacija za sređivanje parka u naselju Braće Jerković, prilikom otvaranja poslovnice u Beogradu, jeste rezultat baš potreba predškolske ustanove i građana u Meštrovićevoj ulici. Znani smo tudi kot banka, ki zna prisluhniti potrebam občanov in jih reševati. Nedavna donacija za ureditev parka v naselju Braće Jerković ob otvoritvi poslovalnice v Beogradu je prav rezultat potreb predšolske ustanove in občanov v Meštrovićevi ulici. S obzirom na to da je sezona godišnjih odmora završena, koji ćete sada proizvod staviti u fokus? Glede na to, da je sezona letnih dopustov mimo, kateri produkt boste zdaj postavili v fokus? Najaktuelniji su krediti za obrtna sredstva, investicioni krediti za poljoprivredne proizvođače za pravna lica i keš krediti za stanovništvo. Ovog meseca realizujemo akciju vrlo povoljniih keš kredita kao i kredita za refinansiranje postojećih kredita. U prvih 6 meseci ove godine imali smo porast odobrenih keš kredita za 11,4% u poređenju sa ostatkom ban- Najbolj aktualni so krediti za obratna sredtva, naložbeni krediti za kmetijske proizvajalce, za pravne osebe in gotovinski krediti za prebivalstvo. Ta mesec uresničujemo akcijo zelo ugodnih gotovinskih kreditov ter kreditov za refinanciranje obstoječih kreditov. V prvih šestih mesecih letošnjega leta smo imeli porast kreditnega portfolija prebivalstva za skoraj 11/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. karskog sektora koji beleži trend stagnacije ili blagog pada što ukazuje na povoljnost naše ponude i povećanje kvaliteta usluga NLB banke. 11,4% v primerjavi z ostankom bančnega sektorja, ki beleži trend stagnacije ali blage rasti, kar kaže na ugodnost naše ponudbe in izboljšanje kakovosti storitev NLB bank. JUB otvorio novu fabriku JUB odprl novo tovarno Preduzeće JUB d.o.o. Šimanovci, nadomak Beograda, 10. septembra 2015. godine otvorilo je novu fabriku stiropora. Vrednost investicije je 5,6 miliona evra. Otvaranju je prisustvovala i zamenik premijera i ministar građevinarstva, saobraćaja i infratstrukture, Zorana Mihajlović, koja se pored Aleksandra Kuljaja, direktora JUB Srbije i Mateje Norčič Štamcar, otpravnika poslova u Ambasadi Republike Slovenije u Beogradu, obratila učesnicima. Podjetje JUB d.o.o je v Šimanovcih pri Beogradu 10. septembra 2015 odprlo novo tovarno stiroporja, vrednost investicije je 5,6 mio EUR. Otvoritve se je udeležila tudi podpredsednica vlade in ministrica za gradbeništvo, promet in infratstrukturo Zorana Mihajlović, ki je poleg Aleksandra Kuljaja, direktorja JUB Srbija in Mateje Norčič Štamcar, začasne odpravnice poslov na Veleposlaništvu Republike Slovenije v Beogradu nagovorila udeležence. Zajednička poruka sa otvaranja glasi da je nova fabrika za JUB izgrađena na postojećem delu fabrike u Šimanovcima, što je pokazatelj povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji i povećanju konkurentnosti Srbije kao lokacije za strane investicije. Otvaranje nove fabrike predstavlja odgovor na poslovne mogućnosti u Srbiji, gde se svakako poboljšava klima u građevinskom sektoru, posebno u oblasti tkz. energetske efikasnosti pri izgradnji zgrada. Skupno sporočilo ob otvoritvi je bilo, da je nova tovarna, ki ga je JUB zgradil poleg obstoječe tovarne v Šimanovcih, pokazatelj ugodnega poslovnega okolja v Srbiji in vedno večje konkurenčnosti Srbije kot lokacije za tuje investicije. Nova tovarna je odziv na poslovne priložnosti v Srbiji, kjer se izboljšuje tudi klima na področju gradbeništva, predvsem pa se odpirajo nove priložnosti na področju t.im. energetsko učinkovite obnove zgradb. JUB Srbija posluje od 2001. godine, prva fabrika boja i fasada materijal je otvoren 2004. godine. JUB nova fabrika stiropora je jedina kompanija sa širokom paletom fasadnih rešenja u Srbiji, a jedna trećina proizvodnje biće usmerena ka izvozu. 12/32 JUB v Srbiji posluje že od leta 2001, prvo tovarno barve in fasadnega materiala so odprli leta 2004. JUB z novo tovarno stiroporja postaja edino podjetje s celovito ponudbo fasadnih rešitev v Srbiji, tretjino proizvodnje pa bodo usmerili v izvoz. Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Najbolji menadžer decenije Najmenedžer desetletja Ninko Tešić, generalni direktor slovenačke kompanije Impol Seval d.d., je 3. jula 2015 u Sarajevu dobio nagradu "Najbolji menadžer decenije", koju dodeljuje Direkcija Agencije za izbor najmenadžera Bosne i Hercegovine, jugoistočne i centralne Evrope, Evropskog udruženja menadžera i novina Euromanager Selection - "Najpredsednik i najkompanije." Ninko Tešić, generalni direktor slovenskega podjetja Impol Seval d.d., je 3. julija 2015 v Sarajevu prejel nagrado „Najmenedžer desetletja“, ki jo podeljujejo Direkcija agencije za izbor najmenedžerja Bosne in Hercegovine, jugovzhodne in srednje Evrope, Evropsko združenje menedžerjev in časopis Euromanager – "Najpredsednik in najpodjetje". Impol Seval slavi 40 godina postojanja i 13 godina predstavlja jednu od najuspešnijih privatizacija u Srbiji i regionu (u 2002. godini je kompanija prodata slovenačkom preduzeću Impol iz Bistrice). Ova uspešna kompanija je takođe jedan od najvećih izvoznika iz Srbije u Rusku Federaciju. Impol Seval letos praznuje 40 let delovanja in 13 let ene izmed najuspešnejših privatizacij v Srbiji in regiji (leta 2002 je bilo podjetje prodano Impolu iz Slovenske Bistrice). To uspešno podjetje je tudi eden največjih izvoznikov iz Srbije v Rusko federacijo. Hrana za planetu, energija za život Hrana za planet, energija za življenje Ovo je tema ovogodišnjeg sajma Expo Milano 2015 koji traje od 1. maja do 31. oktobra, 2015. Ovo je tema letošnjega sejma Expo Milano 2015 ki traja od 1. maja do 31. oktobra,2015. U ovom šestomesečnom periodu, u Milanu više od 140 zemalja učesnica prikazuje svoje potencijale. Pored izlagača, Expo Milano, poseti preko 20 miliona posetilaca na 1,1 milion kvadratnih metara štandova. V tem šestmesečnem obdobju bo v Milanu več kot 140 sodelujočih dežel predstavilo svoje potenciale. Expo Milano obiš-če več kot 20 miljonov obiskovalcev na 1,1 miljonu kvadratnih metrov razstavnega prostora. Neki od najvećih svetskih kreativnih i arhitektonskih genija izgradili su paviljone koji predstavljaju različite zemlje. Prelepi eksponati koji se nalaze unutar paviljona pružaju zemljama šansu da se predstave u najboljem svetlu i da prikažu najbolje iz oblasti dizajna, tehnologije, kulture i inovacija, sa posebnim naglaskom na održivost hrane poštujući planetu. Takođe koriste i priliku da privuku pažnju Številni največji svetovni kreativni in arhitektonski geniji so zgradili paviljone, ki predstavljajo različne dežele. Zelo lepi eksponati, ki se nahajajo znotraj paviljona, omogočajo deželam, da se predstavijo v najboljši luči in predstavijo najboljše s področja oblikovanja, tehnologije, kulture in inovacij, s posebnim poudarkom na obdrživosti hrane spoštujoč planet. Obenem izkoristijo prisotnost velikega 13/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. što većeg broja investitora kao i da njihov paviljon poseti veliki broj stručnjaka velikih kompanija i visokih državnih funkcionera. števila investitorjev, ter priložnost, da njihov paviljon obišče veliko število strokovnjakov velikih podjetij in visokih državnih funkcionarjev. Tako su i Srbija i Slovenija na najbolji mogući način iskoristile svoje šanse i postavile svoje više nego zanimljive štandove. Tako sta tudi Srbija in Slovenija na najboljši način izkoristili priložnost in sta postavili svoje več kot zanimive stojnice. Zvanična tema nastupa Republike Srbije na Svetskoj izložbi EXPO Milano 2015 glasi „Okusi hranu. Oseti život“, dok se Slovenija predstavila temom “Oseti Sloveniju. Zelenu. Aktivnu. Zdravu.” Uradna tema nastopa Republike Srbije na Svetovni razstavi EXPO Milano 2015 se glasi „Okusi hrano. Občuti življenje.“ Slovenija pa se je predstavila s temo “Občuti Slovenijo. Zeleno. Aktivno. Zdravo.” Više informacija o predstavljanju naših zemalja možete dobiti putem linkova serbiaexpo2015 i sloveniaexpo2015. Več informacij o predstavitvi naših dežel je dostopno na linkih serbiaexpo2015 in sloveniaexpo2015 AKTUELNOSTI Intervju: Dr BORIS CIZELJ, dugogodišnji lobista u Briselu “Uvek imati spreman plan B” “Zmeraj potrebno imeti pripravljen plan B” Prof. dr Boris Cizelj, diplomata sa dugogodišnjim iskustvom lobiranja i predavač na evropskom DOBA fakultetu, u Briselu dočekuje nacionalne delegacije i posreduje između slovenačkih preduzeća i organa EU. Član je saveta Evropskog instituta za industrijski menadžment (EIIL) i predsednik Naučnoekonomske mreže (KEN) u Briselu. Kratkotrajni boravak u Beogradu, dr Cizelj, iskoristio je da zanimljivim predavanjem u Privrednoj komori Beograda, u organizaciji DOBA fakulteta i Društva lobista Srbije, razbije predrasude o ovoj značanjnoj profesiji. Profesor dr. Boris Cizelj je diplomat z dolgoletnimi izkušnjami v lobiranju in dolgoletni učitelj na evropski DOBA fakulteti. V Bruslju sprejema nacionalne delegacije in je posrednik med slovenskimi podjetji in organi EU. Je član sveta Evropskega inštituta za industrijski menedžment (EIIL) in predsednik Akademskoekonomske mreže (KEN) v Bruslju. Kratek obisk v Beogradu je dr. Cizelj izkoristil tudi za zanimivo predavanje na GZ Beograda, ki ga je organizirala DOBA Fakulteta v sodelovanju z Društvom lobistov Srbije, in tako razbil marsikateri mit o poklicu lobiranja. Koliki je značaj lobiranja u 21 veku? Kakšen je stoletju? Lobiranje je dobilo na značaju, jer bez obzira što je taj proces spor, demokratizacija ipak uveliko doprinosi napretku ovog zanimanja. Lobiranje je zelo pridobilo na pomembnosti, čeprav je ti proces počasen, je demokratizacija veliko doprinesla k napredku tega poklica. 14/32 pomen lobiranja v 21. Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Postepeno se prihvata stav da lobisti obavljaju značajnu i korisnu funkciju. Ono što je najvažnije je da lobiranje može dati veliki i veoma dobar doprinos kvalitetnim i demokratskim procesima. To je u najširem interesu Evropske unije. Počasi se oblikuje mnenje, da lobisti opravljajo pomembno in koristno funkcijo v družbi. Najpomembneje pa je, da lahko lobiranje veliko in zelo dobro vpliva k kvalitetnim demokratičnim procesom. To je tudi v najširšem interesu Evropske unije. Šta čini dobrog lobistu? Katere so značilnosti dobrega lobista? Na prvo mesto postavljam kontekstualnu inteligenciju koja uključuje i emocionalnu inteligenciju. Nije dovoljno biti samo pametan, već i uvažavati specifične okolnosti u kojima lobiraš. Dobar lobista je ugledan i interesantan sagovornik, koji ume da impresionira, ubedi snagom argumenta, sposoban je da privuče organizacije koji imaju slične interese, kao i da uvažava sve zakonitosti lobističke profesije. Mora na vreme prepoznati problem i pravu osobu kojoj će ponuditi inovativno rešenje. Uvek treba imati spreman plan B za slučaj da ne uspe sa maksimalnim predlogom. Na prvem mestu bi omenil tako imenovano „kontekstualno“ inteligenco, ki vključuje čustveno inteligenco. Za dobrega lobista ni dovolj samo inteligenca, ampak tudi sposobnost vključevanja posebnih okoliščin v katerih lobiranje poteka. Dober lobist je ugleden in zanimiv sogovornik, ki zna impresionirati, prepričati z argumenti in je sposoben pritegniti na svojo stran organizacije, ki imajo podobne interese ter skozi vse to upoštevati tudi zakonitosti lobističnega poklica. Ob pravem času mora prepoznati problem, kot tudi pravo osebo, ki ji bo rešitev ponudil. Zmeraj pa mora imeti pripravljen tudi plan B, za nepredvidljive situacije, kjer prvoten plan ne funkcionira. Na DOBA fakultetu predajete predmete iz oblasti lobiranja. Koje su Vaše najčešće preporuke studentima i zašto su poslovnim ljudima potrebne kompetencije iz oblasti lobiranja? Preporuka ima mnogo, ali studentima uvek na početku pokušam da objasnim da lobiranje moraju shvatiti ozbiljno i da budu svesni da je lobiranje svuda oko nas, bez obzira da li mi to volimo ili ne. Trudim se da im kroz predmet predstavim principe lobiranja. Deo predmeta su i pregovaračke tehnike koje se koriste i u poslovnim svetu. Kad govorimo o većim projektima, mnogo je lobiranja i pregovaranja oko toga ko će najzad dobiti posao. Kroz lobiranje se može bitno ojačati imidž i tržišna pozicija kompanije, ali i štititi interesi unutar raznih asocijacija. Kako komentarišete Srbiju na lobističkom planu? Srbija bi trebalo da pojača svoje prisustvo i aktivnosti na ovom području u Briselu, jer bi tako mogla i da skrati postupak učlanjenja u Evropsku uniju. Na nivou države ne postoji lobistička kancelarija, a to za zemlju koja je kandidat za ulazak u Evropsku uniju predstavlja veliki nedostatak. Nije dovoljno da samo aktivni političari i diplomate lobiraju za interese zemlje, već je potrebno da to rade i lobisti. Te dve struke bi trebalo da se međusobno dopunjuju. Zato je neophodno izdvojiti potrebna sredstva kako bi se formirala lobistička kancelarija, izabrati prave ljude i odrediti šta su prioritetni interesi zemlje i za to lobirati aktivno, na više nivoa. 15/32 Na DOBA Fakulteti učite predmete iz področja lobiranja. Kakšna so vaša priporočila študentom in zakaj mislite, da poslovni ljudje potrebujejo kompetence s področja lobiranja? Priporočil imam veliko, vendar študentom v prvi vrsti poskušam razložiti, da morajo lobiranje jemati resno in se morajo zavedati, da je lobiranje povsod okoli nas, ne glede na to ali ga imamo radi ali ne. Trudim se da jim tokom predmeta tudi večkrat predstavim. Del predmetov so tudi pregovarjanja in njegove tehnike, ki lahko posamezniku zelo koristijo v poslovnem svetu. Kadar govorimo o večjih projektih, je veliko lobiranja in pregovarjanja kdo bo projekt nazadnje dobil. Skozi lobiranje je možno tudi dvigniti imidž in tržno pozicijo podjetja in hkrati ščititi interes podjetja znotraj različnih združenj. Kakšen je vaš komentar glede Srbije in njenega lobiranja? Srbija bi morala povečati svojo prisotnost in aktivnosti na tem področju v Bruslju, tako bi skrajšala tudi postopek članstva v EU. Na državnem nivoju nima lobistične pisarne in to je za državo, ki je kandidatka za vstop v unijo velik minus. Ni dovolj, da za interese države lobirajo samo politiki in diplomati, potrebno je vključiti tudi lobiste. Obe stroki bi se morali medsebojno dopolnjevati. Nujno bi bilo potrebno opredeliti potrebna sredstva za lobistično pisarno, izbrati prave ljudi in določiti prioritete države ter pričeti z aktivnim lobiranjem na več nivojih. Na sadržaj BILTEN DOBA SEPTEMBAR 2015. fakultet 16/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Mr DENIS PERINČIĆ, Predsednik UO Republičke unije potrošača: Unapređenje zaštite prava potrošača u oblasti osiguranja Novi Zakon o osiguranju, koji je stupio na snagu 26. juna 2015, kao i podzakonski akt koji je donela NBS, i to Odluka o načinu zaštite prava i interesa korisnika usluge osiguranja, donosi niz novina kojima se značajno unapređuju prava potrošača u ovoj oblasti. Naime, pod korisnikom usluge osiguranja kao potrošačem ponovo je u primeni šira definicija pojma potrošač koja obuhvata fizička i pravna lica. Novim Zakonom o osiguranju je po prvi put definisana obaveza osiguravajućeg društva da pismeno informiše korisnika o davanju tačnih podataka o društvu za osiguranje, uslovima osiguranja, uključujući i tačno određene rizike koji su obuhvaćeni osiguranjem i obaveštavanje korisnika o ograničenjima i isključenjima, sumi osiguranja i drugo. Novi Zakon o zavarovanju, ki je začel veljati, 26.junija 2015, ter podzakonski akt, katerega je sprejela NBS, in sicer Sklep o načinu zaš-čite pravic in interesov uporabnikov storitev zavarovanja, prinaša vrsto novosti, s katerimi se pomembno izboljšajo pravice potrošnikov na tem področju. Namreč, pri uporabniku storitve zavarovanja kot potrošnikom je ponovno v rabi širša definicija pojma potrošnik, ki zajema fizične in pravne osebe. Z novim Zakonom o zavarovanju se prvič definira obveznost zavarovalnice, da pisno informira uporabnika, in sicer: dajanje točnih podatkov o zavarovalnici, pogojih zavarovanja, skupaj s točno določenimi tveganji, ki jih zajema zavarovanje ter obveščanje uporabnika o omejitvah in izključitvami, vsoti zavarovanja in drugo. Precizirana je i obaveza osiguravajućeg društva da obavesti korisnika usluge osiguranja o mestu i načinu podnošenja prigovora. Precizirana je tudi obveznost zavarovalnice, da obvesti uporabnika storitve zavarovanja o kraju in načinu vloge ugovora. Odluka NBS posebnu pažnju posvećuje sadržaju prigovora. Odlukom je precizirano koje sve podatke prigovor mora da sadrži, kao i razloge zbog kojih se prigovor podnosi i dokaze na kojima se zasnivaju navodi u prigovoru. Sklep NBS posveča posebno pozornost vsebini ugovora. S sklepom je precizirano, katere podatke ugovor lahko vsebuje ter razloge, zaradi katerih se ugovor vloži in dokazila, na katerih temeljijo navedbe v ugovoru. Prigovor kao izraz nezadovoljstva korisnika predstavlja najznačajniju povratnu informaciju koju korisnici upućuju osiguravajućem društvu. Ugovor kot izraz nezadovoljstva uporabnika predstavlja najpomembnejšo povratno informacijo, ki jo uporabniki pošljejo zavarovalnici. Pravilnom klasifikacijom i analizom uzroka prigovora treba da se identifikuju najznačajniji uzroci koji su zajednički za veći broj prigovora, sa ciljem preduzimanja korektivnih mera kako bi se ti uzroci otklonili i unapredilo poslovnanje društva na zadovoljstvo korisnika. Upravo je ovo zajednička tačka pomenute Odluke NBS i principa standarda SRPS ISO 10002:2007 – Praćenje zadovoljstva korisnika kroz postupanje sa prigovorima. Implementacijom najvažnijih principa ovog standarda u Odluku NBS kao podzakonskog akta stvaraju se uslovi za unapređenje poslovanja osiguravajućih društava, uz kontinuirano vođenje brige o korisnicima. 17/32 S pravilno klasifikacijo in analizo vzroka ugovora naj bi se identificirali najpomembnejši vzroki, ki so skupni za večje število ugovorov, z namenom opravljanja korektivnih mer, ki naj bi te vzroke odpravile in pospešile poslovanje društva v korist uporabnikom. Ravno to je stična točka med omenjenim Sklepom NBS in načeli standarda SRPS ISO 10002:2007 – Spremljanje zadovoljstva uporabnika skozi obravnavo ugovorov. Z implementacijo najpomembnejših načel tega standarda v Sklep NBS kot podzakonskega akta se ustvarijo pogoji za izboljšanje poslovanja zavarovalnic, ob kontinuirani skrbi za uporabnike. Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Primenom novih propisa unapređuje se poslovanje osiguravajućih društava. Kao primer se može navesti zahtev iz Odluke NBS da, radi objektivne ocene navoda i dokaza iz prigovora, lice koje učestvuje u postupku prijema prigovora ne može biti lice koje je postupalo, odnosno donelo odluku u ime osiguravajućeg društva u vezi sa kojom je korisnik usluge osiguranja podneo prigovor. Z uporabo novih predpisov se izboljša poslovanje zavarovalnic. Kot primer navajamo zahtevek iz Sklepa NBS, da, zaradi objektivne ocene navedkov in dokazil iz ugovora, oseba, ki sodeluje v postopku sprejemanja ugovora, ne more biti oseba, ki je postopala, oziroma odločila v imenu zavarovalnice v zvezi s katero je uporabnik storitve zavarovanja vložil ugovor. Značajno unapređenje predstavlja i kontinuirano vršenje nadzora od strane interne revizije i obaveza sastavljanja izveštaja o uočenim nepravilnostima, identifikovanje odgovornih lica, kao i predlog mera i preporuka za otklanjanje identifikovanih nepravilnosti, kao i rokova za njihovo sprovođenje. Na ovaj način se zaoštrava odgovornost postupajućih organa u osiguravajućim društvima, čime se na konkretan način unapređuje kvalitet pružene usluge osiguranja. Pomembno izboljšanje in kontinuirani nadzor s strani interne revizije ter obveznost sestavljanja poročila o opaženih nepravilnostih, identificiranje odgovornih oseb ter predlaganje mer in priporočil za odpravljanje identificiranih nepravilnosti ter rokov za njihovo izvajanje. Na ta način se zaostri odgovornost delujočih organov v zavarovalnicah, s čimer se na konkreten način izboljša kakovost storjenega zavarovanja. Kontinuiran interni i eksterni nadzor predstavljaju najvažnije unapređenje u poslovanju društava za osiguranje, čime se na najbolji način do sada u Republici Srbiji, u poređenju sa svim drugim oblastima, najpotpunije ostvaruje zaštita prava i interesa korisnika usluge osiguranja kao potrošača. Kontinuirani interni in zunanji nadzor so najpomembnejše izboljšanje v poslovanju zavarovalnic, s čimer se na najboljši način do sedaj v Republiki Srbiji, v primerjavi z drugimi področji, najbolj celovito uresničuje zaščita pravic in interesov uporabnika storitve zavarovanja kot potrošnika. Novi zakoni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u Zakon o izmenama i dopuni zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost Zakon i izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju Zakon i izmenama i dopunama zakona o hipoteci Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu Objašnjenje o primeni mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici 18/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. JPM/JANKOVIĆ POPOVIĆ MITIĆ: Novi zakon o platnim uslugama Novi Zakon o platnim uslugama koji će stupiti na snagu 1. oktobra 2015. godine, doneće značajne novine na tržište platnih usluga u Srbiji, a ujedno će zameniti već postojeći zakon o platnom prometu. Između ostalog regulisaće način korišćenja elektronskog novca, kao i novu organizaciju platnog sistema Republike Srbije. Zakon predstavlja pravni osnov za povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga, a veća konkurencija, po pravilu, znači kvalitetniji nivo usluga, povoljnije cene, a samim tim i povećanje kvaliteta i bezbednosti pružanja istih. Novi Zakon o plačilnih storitvah, ki bo postal veljaven 1. oktobra 2015, vsebuje pomembne novosti na trgu plačilnih storitev v Srbiji, istočasno pa bo zamenjal že veljavni zakon o plačilnem prometu. Med drugim ureja način uporabe elektronskega denarja, ter novo organizacijo plačilnega sistema Republike Srbije. Zakon predstavlja pravni temelj za povečanje konkurence na trgu plačilnih storitev, večja konkurenca pa praviloma pomeni bolj kakovostno raven storitev, ugodnejše cene in s tem povečanje njihove kakovosti ter varnosti. Narodna banka Srbije smatra da će Zakon omogućiti modernizaciju i unapređenje platnog prometa na samo u zemlji već i sa inostranstvom putem uvođenja instituta elektronskog novca, uređenja plaćanja preko interneta, te plaćanja preko telekomunikacionih uređaja i kompanija, povoljnije investicione uslove, što može dovesti i do otvaranja novih radnih mesta. Narodna banka Srbije meni, da bo Zakon omogočil modernizacijo in izboljšanje plačilnega prometa, ne le doma, temveč tudi v tujini, z uvajanjem instituta elektronskega denarja, urejanja plačil preko spleta in plačil preko telekomunikacijskih naprav in podjetij, ugodnejše investicijske pogoje, kar lahko pripelje tudi do odpiranja novih delovnih mest. Neke od novina koje predviđa ovaj Zakon su omogućavanje novim „platnim institucijama“, kao što su pružaoci usluga izvršavanja novčane doznake, maloprodajni objekti, kompanije mobilne telefonije itd., da budu pružaoci novčanih usluga. Značajna novina ogleda se u tome što se otvara put elektronskom trgovanju i po prvi put je jasno definisan elektornski novac i povoljnosti korišćenja istog. Med novostmi, ki jih zajema Zakon je omogočanje novim „plačilnim inštitucijam“, kot so izvajalci storitve denarnega nakazila, maloprodajni objekti, podjetja mobilne telefonije itn., pridobitev statusa izvajalca denarnih storitev. Pomembna novost je tudi v tem, da se odpre pot za elektronsko trženje in se prvič jasno definira elektronski denar ter ugodnosti njegove rabe. Nadzor nad pružaocima platnih usluga, izdavaocima elektronskog novca kao i nad operatorima platnih sistema vršiće Narodna banka Srbije. Nadzor nad izvajalci plačilnih storitev, izdajatelji elektronskega denarja ter operaterji plačilnih sistemom bo opravljala Narodna banka Srbije. Očekuje se bolja zaštita korisnika platnih usluga, u slučaju spora korisnika platnih usluga i pružaoca platnih usluga, teret dokazivanja je na pružaocu, tj. on mora da dokaže da je korisniku pružio sve zakonom propisane informacije i da je transakciju izvršio u skladu sa zahtevom korisnika. Pričakuje se boljša zaščita plačilnih storitev, v primeru spora uporabnikov plačilnih storitev in izvajalcev plačilnih storitev pa je breme dokazila na izvajalcu – dokazati mora, da je uporabniku posredoval vse z zakonom predpisane informacije in da je transakcijo opravil v skladu z zahtevami uporabnika. Pored uslova koje moraju da ispune i nove platne institucije, takođe i same banke su dužne da svoje poslovanje i unutrašnje akte usklade sa odredbama Zakona od dana početka Poleg pogojev, ki morajo biti izpolnjeni in novih plačilnih institucij, so tudi same banke dolžne uskladiti svoje poslovanje in interne akte z določili Zakona od dneva začetka nje- 19/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. njegove primene, odnosno 1. oktobra 2015. godine. Najkasnije u roku od mesec dana pre početka primene Zakona banke su dužne da, korisnicima platnih usluga s kojima ima zaključene ugovore, dostave predlog okvirnog ugovora i njegove uslove učine dostupne korisnicima. gove uporabe, oziroma 1. oktobra 2015. Najpozneje v roku enega meseca pred začetkom uporabe Zakona so banke dolžne uporabnikom plačilnih storitev, s katerimi omajo sklenjene pogodbe, poslati predlog okvirne pogodbe in njegove pogoje narediti dostopne uporabnikom. Ukoliko korisnik platnih usluga, povodom dostavljenog predloga banke, pre 1. oktobra 2015. godine, pismeno ne obavesti banku da odbija dostavljeni predlog, smatraće se saglasnim, o čemu je banka dužna da ga obavesti istovremeno s dostavljanjem tog istog predloga. Če uporabnik plačilnih storitev glede poslanega predloga banke pred 1. oktobrom 2015 ne obvesti pisno banke, da zavrne poslani predlog, bo to razumljeno kot soglasje, o čemer ga banka mora pisno obvestiti istočasno s pošiljanjem tega istega predloga. Zakon uvodi obavezne elemente okvirnog ugovora koji se odnose na informisanost korisnika usluga o uslovima pod kojima zaključuje ugovor, uslovima pod kojim taj ugovor može da se promeni, raskine ili poništi. Prava korisnika su stavljena u prvi plan za razliku od dosadašnje zakonodavne prakse. Ovim Zakonom se u pravnu regulativu Republike Srbije implementiraju evropske direktive o elektronskom novcu i stvaraju se uslovi da Republika Srbija, nakon pristupanja Evropskoj uniji, bez poteškoća bude uključena u evropski platni sistem. Strateški forum Bled Zakon uvaja obvezne elemente okvirne pogodbe, ki se nanašajo na informiranost uporabnika storitev o pogojih po katerih sklene pogodbo, o pogojih spremembe, prekinitve ali izničenja te pogodbe. Pravice uporabnikov se nahajajo v ospredju, kar je razlika v primerjavi z dosedanjo zakonodajno prakso. S tem Zakonom se v pravno regulativo Republike Srbije implementirajo evropske direktive o elektronskem denarju in se ustanovijo pogoji, da se Republika Srbija, po vstopu v Evropsko unijo, brez težav priključi evropskemu plačilnemu sistemu. Blejski strateški forum Dana 31. avgusta i 1. septembra 2015. na Bledu je održan 10. Strateški forum Bled. Najveća međunarodna konferencija iz oblasti međunarodnih odnosa u Sloveniji ove godine je održana pod naslovom "Vizije novih partnerstava". Dne 31. avgust in 1. septembra 2015 je na Bledu potekal 10. Strateški forum Bled. Največja mednarodna konferenca s področja mednarodnih odnosov v Sloveniji je letos potekala pod naslovom "Vizije novih partnerstev". Na ovogodišnjem forumu učestvovalo je više od 700 učesnika iz 65 država. Među visokim gostima bio je i predsednik Evropskog saveta, tri predsednika država odnosno vlada, među njima i predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, šest ministara inostranih poslova i više visokih predstavnika međunarodnih organizacija. Kao i svake godine, na 20/32 Na letošnjem forumu je sodelovalo več kot 700 udeležencev iz 65 držav. Med visokimi gosti je tudi je bil predsednik Evropskega sveta, trije predsedniki držav oziroma vlad, med njimi tudi predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, šest ministrov za zunanje zadeve in več visokih predstavnikov mednarodnih organizacij. Kot vsako leto na Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. forumu su, pored predstavnika vlade, učestvovali i učesnici iz oblasti privrede, akademske javnosti, civilnog društva i drugi. forumu poleg vladnih predstavnikov so sodelovali tudi udeleženci iz gospodarstva, akademske javnosti, civilne družbe in drugi deležniki. Ministar Erjavec se u svom obraćanju osvrnuo na istoriju Strateškog foruma Bled, koji je tokom 10 godina postojanja formirao platformu za dijalog o brojnim aktuelnim temama, ali i stvorio značajne veze između učesnika i država. Istakao je značaj čvrstih partnerstava pri suočavanju sa savremenim bezbednosnim pretnjama. Slovenija se obavezala načelima saradnje i jačanja multilateralizma, što je zapisano i u novoj strategiji spoljne politike Slovenije. Naglasio je učešće Slovenije u OUN, NATO i OEBS za postizanje međunarodnog mira i bezbednosti. Ključni izazovi međunarodne zajednice jesu i pitanja celovitog razvoja. Kod jačanja partnerstava ministar Erjavec je naglasio značaj susednih država. Slovenija se stoga zalaže za dobre međususedske odnose i rešavanje otvorenih pitanja. Minister Erjavec se je v svojem nastopu ozrl na zgodovino Strateškega foruma Bled, ki je v 10 letih obstoja ustvaril platformo za dialog o številnih aktualnih temah, pa tudi stkal pomembne vezi med udeleženci in državami. Izpostavil je pomen trdnih partnerstev pri soočanju s sodobnimi varnostnimi grožnjami. Slovenija je zavezana načelom sodelovanja in krepitvi multilateralizma, kar je zapisano tudi v novi strategiji zunanje politike Slovenije. Poudaril je sodelovanje Slovenije v OZN, NATO in OVSE za doseganje mednarodnega miru in varnosti. Ključni izzivi mednarodne skupnosti so tudi vprašanja trajnostnega razvoja. Pri krepitvi partnerstev je minister Erjavec izpostavil sosednje države. Slovenija si zato prizadeva za dobre medsosedske odnose in reševanje odprtih vprašanj. Centralni govornik na otvaranju bio je predsednik Vlade Republike Slovenije, dr Miro Cerar, koji je naglasio značaj globalne međuzavisnosti u rešavanju aktuelnih pitanja. Naglasio je važnost poštovanja vrednosti solidarnosti, tolerancije i empatije, kao i hrabrost rukovodilaca u traženju rešenja. Otvaranju BSF usledio je panel rukovodilaca pod naslovom "Novi globalni poredak, konfrontacije ili saradnja", na kojem je uvodni govor održao predsednik Evropskog saveta Donald Task. U diskusiji su, pred predsednika Republike Slovenije Boruta Pahora, učestvovali: hrvatka predsednica Kolinda Grabar Kitarović, predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić, luksemburški premijer Ksavije Betel, čija država sada predsedava Savetom EU, kao i generalni sekretara OEBS Lamberto Zanije. Panelisti su se posvetili promenama u globalnom okruženju i novim izazovima, među kojima su najviše pažnje posvetili migracijama. Naglasili su značaj većeg jedinstva i koordinacije među evropskim državama i traženja partnerstva sa međunarodnim organizacijama i nevladinim akterima u suočavanju sa ovim pitanjima. Pre zvaničnog početka foruma odvijao se BSF mladih, namenjen mladim ambicioznim ruko- 21/32 Kot osrednji govornik na odprju je nastopil predsednik Vlade Republike Slovenije dr. Miro Cerar, ki je izpostavil pomen globalne soodvisnosti pri reševanju aktualnih vprašanj. Poudaril je nujnost spoštovanja vrednost solidarnosti, strpnosti in empatije ter pogum voditeljev pri iskanju rešitev. Otvoritvi BSF je sledil panel voditeljev z naslovom "Nov globalni red, konfrontacije ali sodelovanje", na katerem je imel uvodni nagovor predsednik Evropskega sveta Donald Tusk. V razpravi so poleg predsednika Republike Slovenije Boruta Pahorja sodelovali hrvaška predsednica Kolinda Grabar Kitarović, predsednik srbske vlade Aleksandar Vučić, luksemburški premier Xavier Bettel, čigar država sedaj predseduje Svetu EU, ter generalni sekretarja OVSE Lamberto Zannier. Panelisti so se osredotočili na spremembe v globalnem okolju in nove izzive, med katerimi so največ pozornosti namenili migracijam. Poudarili so pomen večje enotnosti in koordinacije med evropskimi državami ter iskanja partnerstev z mednarodnimi organizacijami in tudi nevladnimi akterji pri soočanju s tem vprašanjem. Pred uradnim začetkom foruma je potekal BSF mladih, namenjen mladim ambicioznim voditeljem, ki so razpravljali o vlogi mladih Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. vodiocima, koji su diskutovali o ulozi mladih u podsticanju inovativnog preduzetničkog okruženja, o zelenom razvoju i o internetu, njegovom kontrolisanju i pravu na informiranost. Drugog dana foruma započet je panelom Mostovi Sredozemlja - snaga međukulturnog dijaloga, na kojem su učesnici naglasili značaj obrazovanja i osvešćivanja kulturne raznolikosti za dugoročnu stabilnost regije. Naglasili su značaj međukulturnog dijaloga kod suočavanju sa pitanjem sve jačih migracionih tokova. Na panelu o razvoju kao globalnom partnerstvu, težište diskusije bilo je na traženju ravnoteže između borbe za uklanjanje siromaštva i obezbeđivanja ekološke trajnosti. Učesnici su naglasili da zvanična razvojna pomoć nije jedini instrument obezbeđivanja razvoja naglasivši značaj privredne saradnje među učesnicima. U okviru panela o jačanju borbe protiv nekažnjavanja preko partnerstava i saradnje, predstavljeni su pozitivni primeri jačanja međunarodnog krivičnog pravosuđa. Uprskos tome, veliki broj zločina ostane nekažnjenih. Posebno je upozoreno na zločine koje počine nedržavni akteri. U raspravi o Zapadnom Balkanu kao regiji u središtu geostrateških interesovanja, učesnici su obradili geografski status Balkana i ulogu regionalnih i globalnih velesila u određivanju energetskih i saobraćajnih puteva u regionu. Naglašen je značaj novih regionalnih inicijativa, koje imaju za cilj izgradnju konkretnog infrastrukturnog povezivanja sa EU. U vezi sa pitanjima sve starijeg društva, panelisti su diskutovali o demografskim trendovima u Evropi i o ulozi starih u društvu. Upozoreno je na problem sa diskriminacijom i socijalnom slabošću starih, što može da se izbegne samo konkretnim merama za integraciju starijih u društvo i poboljšanjem kapaciteta za podršku sve starijem stanovništvu. U okviru konferencije odvijao se i poslovni BSF. Na uvodnom događaju učesnici su razmenili stanovišta o iskustvima evropskih država u savladavanju finansijske krize i novim mehanizmima za obezbeđivanje održivog 22/32 pri spodbujanju inovativnega podjetniškega okolja, o zelenem razvoju ter o internetu, nadzoru nad njim in pravici do informiranosti. Drugi dan foruma se je začel s panelom Mostovi Sredozemlja - moč medkulturnega dialoga, na katerem so udeleženci, izpostavili pomen izobraževanja, osveščanja o kulturni raz-nolikosti za dolgoročno stabilnost regije. Pou-darili so pomen med-kulturnega dialoga pri soočanju z vprašanjem naraščajočih migracijskih tokov. Na panelu o razvoju kot globalnem partnerstvu je bilo težišče razprave posvečeno iskanju ravnotežja med bojem za odpravljanje revščine in zagotavljanjem okoljske trajnosti. Udeleženci so izpostavili, da uradna razvojna pomoč ni edini instrument zagotavljanja raz-voja ter poudarili pomen sodelovanja med deležniki, tudi gospodarstva. V okviru panela o krepitvi boja proti nekaznovanosti prek partnerstev in sodelovanja so bili predstavljeni pozitivni primeri krepitve mednarodnega kazenskega pravosodja. Navkljub temu ostaja veliko zločinov nekaznovanih. Posebej so opozorili na zločine s strani nedržavnih akterjev. V razpravi o Zahodnem Balkanu kot regiji v središču geostrateških premislekov so udeleženci obravnavali geografski položaj Balkana in vlogo regionalnih in globalnih velesil pri določanju energetskih in prometnih poti v regiji. Izpostavili so pomen novih regionalnih iniciativ, ki imajo za cilj izgradnjo konkretne infrastrukturne povezave z EU. Pri vprašanjih starajoče se družbe so panelisti razpravljali o demografskih trendih v Evropi in vlogi starejših v družbi. Opozorili so na težave diskriminacije in socialne šibkosti starejših, ki se jim lahko izognemo samo s konkretnimi ukrepi za integracijo starejših v družbo in izboljšanjem zmogljivosti za podporo starajočemu prebivalstvu. V okviru konference je potekal tudi poslovni BSF. Na uvodnem dogodku so udeleženci izmenjali stališča o izkušnjah evropskih držav pri premagovanju finančne krize in novih mehanizmih za zagotavljanje vzdržne gospodarske rasti. V razpravi o čezatlantskem partnerstvo v trgovini in pri naložbah (TTIP) je večina panelistov izpostavila pomen širšega Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. privrednog razvoja. Tokom diskusije o prekoatlantskom partnerstvu u trgovini i investicijama (TTIP) većina panelista je naglasila značaj šireg partnerstva između EU i SAD. Na panelu o saobraćaju naglašen je značaj neophodnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu za obezbeđivanje konkurentnosti regiona. Jedna od glavnih tema poslovnog dela BSF bio je turizam, gde je crvena nit bila saradnja i povezivanje, kako među državama, tako i među preduzećima. Plodnoj raspravi je doprinelo učešće vodećih predstavnika međunarodnih organizacija i agencija iz oblasti turizma, kao i učešće brojnih država iz srednje i istočne Evrope. Naglašena je uloga Slovenije u povezivanju evropskih država i predstavljanju na dalekim tržištima. Slovenija je 2. septembra bila domaćin drugog zasedanja vrha turizma država srednje i istočne Evrope sa Kinom (16+1). Kao poseban dodatni događaj organizovan je panel o muzici u međunarodnim odnosima, na kojem su učesnici raspravljali o ulozi muzike u savladavanju konflikata i izgradnji partnerstava. Na konferenciji za štampu na završetku foruma ministar Erjavec je ovogodišnji BSF ocenio kao veoma uspešan, kako po pitanju broja i nivoa učesnika, tako i po pitanju sadržaja o kojima se diskutovalo. Kao najaktuelnija tema su i u bilateralnim razgovorima sa visokim gostima očekivano istupale migracije, gde su se pokazali nedostaci mehanizama EU i nophodnost jačanja saradnje država na tzv. balkanskom putu. Ministar Erjavec je naglasio korisne razgovore o Zapadnom Balkanu, kojima je potvrđeno značajno mesto Slovenije u procesima za stabilnost i napredak regiona, kao i njeno približavanje EU. partnerstva med EU in ZDA. Panel o prometu je izpostavil nujne investicije v prometno infrastrukturo za zagotavljanje konkurenčnosti regije. Ena glavnih tem poslovnega dela BSF je bil sicer turizem, kjer je bila rdeča nit sodelovanje in povezovanje tako med državami kot podjetji. K plodni razpravi je prispevala udeležba vodilnih predstavnikov mednarodnih organizacij in agencij s področja turizma ter udeležba številnih držav iz srednje in vzhodne Evrope. Poudarjena je bila vloga Slovenije pri povezovanju evropskih držav in predstavljanju na oddaljenih trgih. Slovenija je 2. septembra gostila drugo zasedanje vrha turizma držav srednje in vzhodne Evrope s Kitajsko (16+1). Kot poseben stranski dogodek je bil organiziran panel o glasbi v mednarodnih odnosih, na katerem so udeleženci razpravljali o vlogi glasbe pri premagovanju konfliktov in izgradnji partnerstev. Na tiskovni konferenci ob zaključku foruma je minister Erjavec letošnji BSF ocenil kot zelo uspešen, tako glede števila in ravni udeležencev kot tudi glede vsebin, ki so jih naslovili v razpravah. Kot najbolj pereča tema so se tudi v dvostranskih pogovorih z visokimi gosti pričakovano izstopale migracije, kjer se je pokazala pomanjkljivost mehanizmov EU in nujnost krepitve sodelovanja držav na t.i. balkanski poti. Minister Erjavec je izpostavil koristne pogovore o Zahodnem Balkanu, ki so potrdile pomembno mesto Slovenije v procesih za stabilnost in napredek regije ter njeno približevanje EU. Vir: Center za evopsko prihodnost Izvor: Center za evropsko prihodnost 6. zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Slovenije i Srbije Dana 30. juna i 1. jula 2015. u Beogradu se odvijalo 6. zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Republike Slovenije i Republike Srbije (MK), koje je sa slovenačke strane vodio generalni direktor Direktorata za privrednu diplomatiju u Ministarstvu spoljnjih poslova Republike Slovenije, ambasador dr Stanislav Raščan, a sa srpske strane državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije Republike Srbije, Stevan Nikčević. U odvojenom bilateralnom razgovoru kopredsedavajući su naglasili izuzetno dob- 23/32 Dne 30. junija in 1. julija 2015 je v Beogradu potekalo 6. zasedanje Mešane komisije za ekonomsko sodelovanje med Republiko Slovenijo in Republiko Srbijo (MK), ki ga je na slovenski strani vodil generalni direktor Direktorata za gospodarsko diplomacijo v Ministrstvu za zunanje zadeve Republike Slovenije, veleposlanik dr. Stanislav Raščan, na srbski pa državni sekretar na Ministrstvu za trgovino, turizem in telekomunikacije Republike Srbije Stevan Nikčević. V ločenem bilateralnem pogovoru sta sopredsedujoča poudarila Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. re odnose među državama, kako na politčkom, tako i na privrednom području i zauzeli su se za dalje jačanje saradnje i na multilateralnom području. izredno dobre odnose med državama tako na politčnem kot gospodarskem področju in se zavzela za nadaljnjo krepitev sodelovanja tudi na multilateralnem področju. Privredna saradnja među državama je veoma dobra, a istovremeno postoji dosta neiskorišćenih mogućnosti na brojnim područjima. Srbija je bila 11. najznačajniji partner Slovenije po pitanju vrednosti robne razmene, koja je 2014. iznosila 1,07 mlrd EUR. Vrednost slovenačkog izvoza je iznosila 658 mio EUR, dok je vrednost uvoza robe iz Srbije iznosila 415 mio EUR. Od 2003. nadalje (sa izuzetkom 2008, kad je bila na prvom mestu) do uključujući decembar 2013, Srbija je 2. najveći primalac slovenačkih neposrednih investicija u vrednosti 1,2 mlrd EUR. Krajem 2013. u Sloveniji je bilo 54,6 mio EUR neposrednih investicija iz Srbije. Gospodarsko sodelovanje med državama je zelo dobro, hkrati pa obstaja še veliko neizkoriščenih priložnosti na številnih področjih. Srbija je bila 11. najpomembnejša partnerica Slovenije glede na vrednost blagovne menjave, ki je l. 2014 znašala 1,07 mlrd EUR. Vrednost slovenskega izvoza je znašala 658 mio EUR, vrednost uvoza blaga iz Srbije pa 415 mio EUR. Od l. 2003 naprej (z izjemo l. 2008, ko je bila na prvem mestu) do vključno decembra 2013 je Srbija 2. največja prejemnica slovenskih neposrednih investicij v vrednosti 1,2 mlrd EUR. Konec 2013 je bilo v Sloveniji 54,6 mio EUR neposrednih investicij iz Srbije. Na zasedanju su strane razmenile podatke o aktuelnim privrednim pokazivačima. Razmotrena je bilateralna privredna saradnja među državama na različitim područjima i definisana su perspektivna područja za dalji razvoj privredne saradnje. To su saobraćaj, ekologija, informaciono komunikaciona tehnologija, turizam, energetika, zaštita i pomoć kod prirodnih nepogoda, poljoprivreda, šumasrtvo i ishrana. Posle plenarnog dela zasedanja organizovani su okrugli stolovi sa stručnjacima iz oblasti saobraćaja, ekologije, i informaciono komunikacione tehnologije. U okviru radne grupe iz oblasti ekologije, srpskoj strani je predstavljen konzorcijum slovenačkih preduzeća za sanaciju degradiranih industrijskih područja u Srbiji. Predstavnici nekih slovenačkih preduzeća izrazili su interes za dobijanjem što konkretnijih informacija o planovima i potrebama Srbije, jer pomenuti konzorcijum svojim komplementarnim ekološkim rešenjima doprinosi poboljšanju stanja u Srbiji na ovom podruju. Radna grupa iz oblasti saobraćaja se bavila slovenačkim interesom za potpis pisma o nameni za formiranje zapadno-balkanskog koridora na relaciji Minhen-Salcburg-BeljakLjubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Sofija-Istanbul (sa mogućnošću kasnijeg uključenja grane od Niša preko Skoplja do Grčke) i njegovog 24/32 Na zasedanju sta si strani izmenjali podatke o aktualnih gospodarskih kazalnikih. Pregledali sta bilateralno gospodarsko sodelovanje med državama na različnih področjih in opredelili perspektivna področja za nadaljnji razvoj gospodarskega sodelovanja. To so promet, varstvo okolja, informacijsko-komunikacijska tehnologija, turizem, energetika, zaščita in pomoč ob naravnih nesrečah, meroslovje ter kmetijstvo, gozdarstvo in prehrana. Po plenarnem delu zasedanja so bila organizirana delovna omizja strokovnjakov s področja prometa, varstva okolja in informacijsko-komunikacijske tehnologije. V okviru delovne skupine s področja varstva okolja je bil srbski strani predstavljen nastajajoči konzorcij slovenskih podjetij za sanacijo degradiranih industrijskih območij v Srbiji. Predstavniki nekaterih slovenskih podjetij so izrazili interes za pridobitev čimbolj konkretnih informacij o načrtih in potrebah Srbije, saj lahko omenjeni konzorcij s svojimi komplementarnimi okoljskimi rešitvami prispeva k izboljšanju stanja v Srbiji na tem področju. Delovna skupina s področja prometa je obravnavala slovenski interes za podpis pisma o nameni za vzpostavitev Zahodno-balkanskega koridorja na relaciji München-Salzburg-BeljakLjubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Sofija-Istanbul (z možnostjo kasnejše vključitve veje od Niša preko Skopja do Grčije) in njegovo vključitev med železniške tovorne koridorje. Izražen je Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. uključivanja u železničke teretne koridore. Iskazan je i uzajemni interes za razvoj železničke infrastrukture. bil tudi vzajemen interes za razvoj železniške infrastrukture. Delovna skupina, ki je obravnavala možnosti za poglobitev sodelovanja na informacijskokomunikacijskem področju, je izpostavila skupen interes za podpis Memoranduma o soglasju s tega področja, ki bi opredelil konkretne projekte, ki so lahko financirani z EU sredstvi. Strani sta zainteresirani za nadaljevanje dobrega sodelovanja med podjetji s tega področja iz obeh držav tudi na tretjh trgih (Afrika, Skupnost neodvisnih držav). Radna grupa koja se bavila mogućnošću produbljivanja saradnje na informaciono-komunikacijskom području, naglasila je zajednički interes za potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti u ovoj oblasti, koji bi definisao konkretne projekte, koji mogu biti finansirani EU sredstvima. Strane su zainteresovane za nastavak dobre saradnje među preduzećima iz ove oblasti iz obe države i na trećim tržištima (Afrika, Zajednica nezavisnih država). Sopredsedujoča MK dr. Raščan in Nikčević sta ob koncu 6. zasedanja Mešane komisije za gospodarsko sodelovanje med Republiko Slovenijo in Republiko Srbijo podpisala Protokol oz. zapisnik zasedanja, kjer so opredeljeni načini nadaljnjega sodelovanja med državama po posameznih področjih. Kopredsedavajući MK, dr Raščan i Nikčević, su na kraju 6. zasedanja Mešovite komisije za privrednu saradnju između Republike Slovenije i Republike Srbije, potpisali Protokol tj. zapisnik sa zasedanja, u kojem je definisan način dalje saradnje među državama po pojedinim područjima. Sledeće zasedanje je planirano za narednu godinu, u Ljubljani. Naslednje zasedanje bo predvidoma potekalo prihodnje leto v Ljubljani. Izvor: Ambasada Republike Slovenije u Srbiji Vir: Veleposlaništvo Republike Slovenije v Srbiji SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA Spomen ploča Jerneju Kopitaru Spominska plošča Jernerju Kopitarju Spomen ploča Jerneju Kopitaru, jednom od najznačajnijih saradnika Vuka Stefanovića Karadžića otkrivena je danas u Tršiću, čime je i započeta manifestacija Vukov sabor. Spominska plošča Jerneju Kopitarju, ki sodi med najpomembnejše sodelavce Vuka Stefanovića Karadžića, je bila odkrita 24. 9. 2015 v Tršiću, s čimer se je pričela manifestacija 82. Vukovi dnevi. Obeležje je postavljeno na zidu kraj ulaza u Muzej jezika. Ploču su otrili državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković i savetnik ministarke kulture Republike Slovenije Igor Koršič. Ovo je jedno od prvih spomen obeležja Kopitaru u Srbiji i postavljeno je na zidu kraj ulaza u Muzej jezika i pisma u rodnom selu Vuka Karadžića. U ime slovenačkog naroda, na ukazanoj časti zahvalio se Igor Koršič, koji je poručio da je ovaj gest nastavak dobre saradnje koju su 25/32 Ploščo sta odkrila državni sekretar na Ministrstvu za kulturo in informiranje, Saša Mirković ter svetovalec ministrice za kulturo Republike Slovenije, Igor Koršič. Gre za eno prvih spominskih točk Kopitarju v Srbiji, postavljeno pa je na steni poleg vhoda v Muzej jezika in pisma v rojstni vasi Vuka Karadžića. V imenu slovenskega ljudstva se je na izkazani časti zahvalil Igor Koršič, ki je poudaril, da je ta gesta Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. svojevremeno započeli Kopitar i Karadžić, dok je Saša Mirković istakao da je Ministarstvo kulture i informisanja setom medijskih zakona definisalo javni interes, a to je, između ostalog i očuvanje pravopisa, kulturne baštine i podrška umetničkom stvaralaštvu. Zajedničko otkrivanje spomen ploče, sa kolegom iz Slovenije, primer je kako treba promovisati vrednosti koje podržava ministarstvo i Vlada Srbije. Kao otac đaka prvaka, iz potpuno druge perspektive nanovo otkrivam svu veličinu onoga što nam je ostavio Vuk Karadžić i što je uz pomoć njegovog kuma Jerneja Kopitara postala vrednost kojom treba da se ponosimo – kazao je Saša Mirković. Svečanom otkrivanju spomen ploče, a potom i otvaranju izložbe „Kopitar i Vuk“ prisustvovao je i ministar kulture Ivan Tasovac, koji je boravak u Tršiću iskoristio da poseti i Vukovu spomen kuću, a potom u Vukovom domu kulture u Loznici i zvanično otvori 82. Vukov sabor, jednu od najstarijih manifestacija kulture. Saborovanje je počelo pozorišnom predstavom „Azbučni rat“ u režiji Barbare Novakovič Kolenc, po tekstu Iva Svetine. nadaljevanje dobrega sodelovanja, ki sta ga zdavnaj pričela Kopitar i Karadžić, Saša Mirković pa je poudaril, da je Ministrstvo za kultura in informiranje z vrsto medijskih zakonov definiralo javni interes, med drugim pa to zajema ohranjanje pravopisa, kulturne dediščine in podporo umetniškem ustvarjanju. Skupno odkrivanje spominske plošče s kolego iz Slovenije, je primer, kako je treba promovirati vrednote, ki jih podpirata ministrstvo in Vlada Srbije. Kot oče prvošolčka s popolnoma drugačnega vidika odkrivam ves pomen tega, kar nam je zapustil Vuk Karadžić in kar je s pomočjo njegovega prijatelja Jerneja Kopitara postala vrednota na katero smo ponosni – je povedal Mirković. Svečanega odkrivanja spominske plošče in potem otvoritve razstave „Kopitar in Vuk“ se je udeležil tudi minister za kultura, Ivan Tasovac, ki je v Tršiću obiskal tudi Vukovo spominsko hišo in nato v Kulturnem domu v Loznici uradno odprl 82. Vukov sabor, eno najstarejših manifestacij kulture. Proslava se je začela z gledališko predstavo „Abecedna vojna“ v režiji Barbare Novakovič Kolenc, na besedilo Iva Svetine. Vir: Blic Izvor: Blic Pomozimo „Deci leptirima“ kupovinom majice M:066/220-210 E:anka@boost-team.com www/debra.org.rs 26/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Bogata reka energije i saradnje između Kočevja i Zrenjanina Pestra reka energije in sodelovanja med Kočevjem in Zrenjaninom Učenici koji pohađaju dopunsku nastavu slovenačkog jezika i kulture u Zrenjaninu bili su inicijatori ovog projekta koji je započeo u Kočevju, a završio se u Zrenjaninu, zajedno sa učesnicima u projektu Obnovljivi izvori energije. Učenci, ki obiskujejo dopolnilni pouk slovenskega jezika in kulture v Zrenjaninu, so bili pobudniki tega projekta, ki se je začel v Kočevju, in pa udeleženci v projektu Obnovljivi energetski viri, ki so ga zaključili v Zrenjaninu. To je bio samo završetak ovogodišnjih raznolikih aktivnosti koje su izvodili u Kočevju i u Zrenjaninu. Najpre su aprila ove godine proveli 5 dana sa drugarima njihovog uzrasta u Osnovnoj školi Ob Rinži u Kočevju. Upoznali su njihovu organizaciju života i rada u školi (školska njiva, bajkovita noć u školi, sportske igre, prisustvo u nastavi, druženje sa drugarima). Tu školu su izabrali zbog njene savremenosti i otvorenosti za saradnju, kao i ekološke osvešćenosti koju kroz akcije u školi uspešno neprestano povećavaju. U junu su učenike iz Kočevja dočekali u Zrenjaninu, i to u Društvu Slovenaca "Planika" i u Osnovnoj školi Dr Jovan Cvijić. Školu iz Zrenjanina odabrali su zbog bogatog iskustva u korišćenju obnovljive energije, jer imaju geotermalne bušotine za grejanje i hlađenje škole. Učenici su predstavili svoje radove, imali su prezentacije solarnih kolektora, radionice kroz koje su koristili prirodne materijale i sekundarne sirovine i od njih izrađivali različite upotrebljive predmete. Takođe su izrađeni bogati panoi na temu Obnovljivih izvora energije, a na kraju je organizovana izložba sa svim napravljenim proizvodima. Gosti su upoznali naš grad, a posetili su i Etno kuću u selu Belo Blato. Projekat je od samog početka podržala fabrika kupatilske opreme KOLPA iz Zrenjanina i za to smo im veoma zahvalni. Bil je to le zaključek letošnjih pestrih dejavnosti, ki so jih izvajali v Kočevju in v Zrenjaninu. Najprej so letošnjega aprila preživeli 5 dni s svojimi vrstniki na Osnovni šoli Ob Rinži v Kočevju. Spoznali so njihovo organizacijo življenja in dela na šoli (šolska njiva, pravljična noč na šoli, športne igre, prisotnost pri pouku, druženje z vrstniki). Prav to šolo so izbrali zaradi njene sodobnosti in odprtosti za sodelovanje ter ekološke ozaveščenosti, ki jo z akcijami na šoli uspešno nenehno povečujejo. Junija meseca pa so učence iz Kočevja gostili v Zrenjaninu, in sicer v Društvu Slovencev ‘’Planika’’ in na Osnovni šoli Dr Jovan Cvijić. Šolo iz Zrenjanina so izbrali zaradi bogatih izkušenj v uporabi obnovljive energije, saj imajo geotermalne vrtine za ogrevanje ali hlajenje šole. Učenci so imeli predstavitve, prezentacije sončnih kolektorjev, delavnice skozi katere so uporabljali naravne materiale ter sekundarne surovine in iz njih izdelovali različne uporabne predmete. Prav tako so izdelali bogate panoje na temo Obnovljivi energetski viri, iz vseh izdelkov pa so pripravili razstavo. Gosti so spoznali mesto, obiskali pa so tudi Etno hišo v Belem Blatu. Projekt je od samega začetka podprla tovarna kopalniške opreme KOLPA v Zrenjaninu, zato pa smo jim zelo hvaležni. Vera Popović, Zrenjanin Vera Popović, Zrenjanin 27/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. TURIZAM Ljubljana Stanovnici, ali i brojni posetioci kažu Prebivalci, pa tudi številni obiskovalci da je Ljubljana grad po meri čoveka. I pravijo, da je Ljubljana mesto po meri pored toga što se svrstava među velike človeka. Kljub temu, da se uvršča med evropske gradove, sačuvala je srdačsrednje velika evropska mesta, ohranja nost malog mesta, a istovremeno ima prijaznost manjšega kraja, hkrati pa sve što imaju velike prestonice. Ljubpremore vse, kar imajo velike prestolljana je specifičan grad, pun slikovitih i nice. Ljubljana je izvirno mesto, prepreprijatnih kutaka, gde deno s slikovitimi in možete doživeti brojprijetnimi kotički, kjer na mala iznenađenja. lahko doživite številna Dok je tokom zime u drobna presenečenja. prvom planu njen usMedtem ko pozimi prinuli srednjoevropski de na plan njen zasakarakter, leti se odlikunjan srednjeevropski znaje mediteranskom opuščaj, jo poleti odlikuje tenošću. Zbog svog mediteranska sproščegeografskog položaja nost. Zaradi svoje geoLjubljana predstavlja grafske lege je Ljubodlično polazište za ljana tudi odlično izhootkrivanje izuzetno dišče za odkrivanje izPanorama Ljubljane (foto: Dunja Wedem) raz-nolikih krajeva i jemno raznolikih obralepo-ta Slovenije. Više... zov in lepot Slovenije. Več… Beograd Beograd je grad lepote i šarma, prirodnih bogatstava i kulturno-istorijskih spomenika, grad koji budi maštu i ostaje u sećanju. Glavni grad Republike Srbije, zemlje gostoprimljivih ljudi, romantične prirode, modernih gradova, atraktivnih sela, reka i jezera, planina i ravnica, banja i manastira. Ako ste radoznali, pre ili kasnije, stići ćete u Beograd, raskrsnicu Evrope. Slovenski šarm, toplina, maštovitost i gostoljubivost ovde su namenjeni putnicima namernicima. Beograd(beli grad), stalno naseljen od 3. v.p.n.e., jedan je od najstarijih gradova u Evropi. Danas je metropola, poslovni i kulturni centar Srbije sa 1,7 miliona stanovnika. Više.... 28/32 Beograd je mesto lepote in očarljivosti, mesto naravnih bogastev in kulturnih znamenitosti, mesto, ki zbudi domišljijo in ostane v spominu. Glavno mesto Republike Srbije, dežele gostoljubnih ljudi, z romantično naravo, modernimi mesti, ljubkimi vasmi, rekami in jezeri, dežela gora in ravnin, toplic in samostanov. Če ste radovedni, boste prej ali slej prišli v Beograd, križišče Evrope. Slovanska očarljivost, prisrčnost, domišljija in gostoljubnost so tukaj namenjeni popotnikom. Beograd (beli grad) sodi med najstarejša mesta v Evropi, naselili so ga v 3. st. p. n. š. Danes je Beograd metropola, poslovni in kulturni center Srbije, z 1,7 miljonom prebivalcev. Več.... Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Grand Hotel Union 29/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. Jump Inn Hotel 30/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. ZDRAV ŽIVOT „Merkur“ – Zdravlje i uživanje „Merkur“ - Zdravje in uživanje „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku službu za prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje, šećerne bolesti i bolesti koštanozglobnog sistema sa modernim objektima za smeštaj posetilaca tokom cele godine. Vrnjačka Banja je najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji sa tradicijom dugom preko 140 godina i vrlo privlačan turistički centar za odmor i rekreaciju. Smeštena je u centralnom delu Srbije, 193 km od Beograda. Nosilac medicinske i relaksacione ponude u Vrnjačkoj Banji je Specijalna bolnica „Merkur“ koja predstavlja moderan zdravstveni, velnes i spa centar. Merkurov potencijal čini tim od 40 lekara specijalista i subspecijalista. Kombinacija lekovite mineralne vode, peloida, savremenih dijagnostičkih metoda, visokospecijalizovanog medicinskog tima i najsavremenije medicinske opreme omogućava gostima da u najkraćem mogućem roku dobiju kompletan uvid u svoje zdravstveno stanje i adekvatnu terapiju. „Merkur“ ima najsodobnejšo medicinsko službo za prevenco, diagnostiko, zdravljenje in rehabilitacijo bolezni prebavil, sladkorne bolezni in bolezni okostja s sodobnimi objekti za nastanitev obiskovalcev tekom celega leta. Vrnjačka Banja je najbolj znano termalno zdravilišče v Srbiji z več kot 140 letno tradicijo in je zelo privlačen turistični center za počitek in rekreacijo. Nahaja se v centralnem delu Srbije, 193 km od Beograda. Nosilka medicinske in sprostitvene ponudbe v Vrnjački Banji je Specialna bolnišnica „Merkur“, ki je moderen zdravstveni, wellness in spa center. Merkurov potencial tvori tim od 40 zdravnikov specialistov in subspecialistov. Kombinacija zdravilne mineralne vode, peloidov, sodobnih diagnostičnih metod, visokospecializiranega medicinskega tima in najsodobnejše medicinske opreme omogoča gostom, da v najkrajšem roku dobijo celoten vpogled v svoje zdravstveno stanje in ustrezno terapijo. Zahvaljujući stručnosti i dugogodišnjem timskom uspešnom radu u lečenju dijabetesa, Specijalna bolnica “Merkur” je postala “Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabetičara” i time potvrdila da je lider u regionu kada je dijabetes u pitanju. Zahvaljujoč strokovnosti in dolgoletnem uspešnem timskem delu v zdravljenju sladkorne bolezni, je Specialna bolnišnica “Merkur” postala “Nacionalni center za prevenco in edukacijo sladkornih bolnikov” in je s tem potrdila, da je vodilna v regionu na področju sladkorne bolezni. Smeštajni kapaciteti su širokog dijapazona kategorija, organizovani kao hoteli sa zdravstvenom službom u sobama i apartmanima. „Merkur“ je kreirao Medicinske pansione za sve svoje goste koji pored odmora žele i da unaprede svoje zdravlje. Pored medicinskih pansiona za sve hedoniste na raspolaganju su velnes pansioni. Kapacitete za namestitev imajo širok obseg kategorij, organiziranih kot hoteli z zdravstveno oskrbo v sobah in apartmajih. „Merkur“ je ustvaril Medicinske penzione za vse svoje goste, ki si, poleg sprostitve, želijo izboljšati zdravje. Porleg medicinskih penzionov so vsem hedonistom na razapolago tudi wellness penzioni. U cilju praćenja savremenih trendova kada je zdravstveni turizam u pitanju i činjenice da savremeni gost želi pored vrhunske medicine i V cilju spremljanja sodobnih trendov, ko gre za zdravstveni turizem in dejstva, da si relaks vsebin in wellness programov. V tem sodob- 31/32 Na sadržaj BILTEN SEPTEMBAR 2015. opuštanje, Merkur je razvio široku paletu relaks sadržaja i Velnes programa. Tokom ovog leta Merkur je objedinio sve svoje centre i otvorio Spa centar RIMSKI IZVOR, najveći u ovom delu Balkana, sa ponudom koja objedinjuje Velnes centar, Peloid centar, Balneo centar, Centar za masaže i Centar Medicinske Estetike. ni gost poleg vrhunske medicine želi tudi sprostitev, je Merkur razvil široko paleto letu je Merkur povezal vse svoje centre in odprl Spa-center RIMSKI IZVIR, največji v tem delu Balkana, s ponudbo, ki zajema Wellness center, Peloid center, Balneo center, Center za masaže in Center za Medicinsko Estetiko. IN Hotel, mesto na koje se gosti vraćaju sa osmehom na licu! IN Hotel, v katerega se gostje vračajo z nasmehom na obrazu! Elegantan i sofisticiran, IN Hotel, smešten u urbanoj zoni savremenog dizajna na Novom Beogradu, odličan je izbor za poslovne ljude koji teže spoju komfora, funkcije i stila. Poslovni hotel od 10,000 kvadratnih metara, kategorije 4 zvezdice, raspolaže sa 187 smeštajnih jedinica, 5 konferencijskih sala, 2 restorana, 2 bara i fitnes centrom sa dve saune, hidromasažnom kadom i uslugom svih vrsta profesionalnih masaža. Konferencijske sale su idealne za organizovanje poslovnih sastanaka i ostalih događaja kapaciteta od 10 do 100 mesta. Gostima je na raspolaganju besplatan Wi-Fi internet u svim delovima hotela kao i pristup biznis centru. U sklopu modernog hotelskog kompleksa, nalaze se parking i garaža. Eleganten, prefinjen INhotel se nahaja na urbanem področju sodobnega oblikovanja na Novem Beogradu, najboljša je možna izbira za poslovneže, kateri stremijo k popolnosti udobja, funkcionalnosti in sloga. Poslovni hotel se razsprostira na 10.000 kvadratnih metrih površine, kategorije 4 zvezdice, na razpolago pa ima kar 187 namestitvenih enot, 5 konferenčnih dvoran, 2 restavraciji, 2 bara, fitness center z dvema savnama, hidromasažno kadjo ter ponudbo vseh možnih profesionalnih masaž. Konferenčne dvorane z zmogljivostjo od 10 do 100 sedežev, so idealne za organizacijo poslovnih sestankov ter drugih dogodkov. Gostje imajo v vseh hotelskih prostorih, na razpolago brezplačen WI-FI internet, kot tudi dostop do poslovnega centra. V sklopu modernega hotelskega kompleksa se nahajajo tudi parkirišča in garaže. Dobra lokacija u poslovnoj zoni, blizina aerodroma i samog centra Beograda, čini IN Hotel atraktivnim ambijentom, koji iza sebe broji devet godina uspešnog poslovanja. Bul. Arsenija Čarnojevića 56, 11070 Novi Beograd; +381 11 310 53 00; www.inhotel-belgrade.rs; office@inhotel-belgrade.rs 32/32 Idealna lokacija v poslovni coni, bližina letališča, kot tudi samega centra Beograda, ustvarajao privlačen ambient INhotela, kar dokazuje že devet let uspešnega poslovanja. Bul. Arsenija Čarnojevića 56, 11070 Novi Beograd; +381 11 310 53 00; www.inhotel-belgrade.rs; office@inhotel-belgrade.rs Na sadržaj
© Copyright 2024